Vitamin D

– u tvrdoj raženoj glavici, parazitu naših žita, nalazi se jedan sterol (ergosterol). Ukoliko se on izloži dejstvu UV zračenja zadobija antirahitične osobine, kao i vitamin D;

– on je u direktnoj vezi sa količinom hlorofila (vidi vitamin C), jer ga životinje koje se večito hrane zelenom hranom (morske alge) imaju više. Isto tako npr. letnje kravlje mleko sadrži veće koncentracije vitamina D od zimskog mleka;

– aktivni oblici vitamina D: vitamin D2 (ergokalciferol) – kvasac i biljke, a vitamin D3 (holekalciferol) – riblje ulje.

Riblje ulje predstavlja izvor sa najvećom koncentracijom vitamina D. Predstavlja bolji izvor vitamina D od sintetskog vitamina D, jer u terapiji sa ribljim uljem nije zabeležena hipervitaminoza D. Ovo se objašnjava time što pored vitamina D riblje ulje sadrži i vitamin A. Međutim uz ove vitamine riblje ulje sadrži i: jod, brom, arsen i fosfor;

– otporan je prema kiseoniku iz vazduha i oksidaciji;

– količina vitamina D u biljnim i životinjskim organima zavisi od količine sterola koji se zračenjem mogu prevesti u vitamin D;

– dijeta koja traje oko 28 dana i koja dovodi do razvoja rahitisa uključuje visok sadržaj cerealija i visok odnos (4:1) kalcijuma naspram fosfora;

Biohemija i uloga

Vitamin D je generičko ime za deset sterola, sa različitim stepenom antirahitičnog dejstva. Dva najvažnija su: ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3).

Ljudski organizam može sintetisati provitamin D3 (7- dehydrocholesterol) i fotohemijski ga pretvoriti u vitamin D3 (holekalciferol), izlaganjem kože sa UV zracima (približno 165 nanometara). Za ovo je potrebno 3 – 4 dana. Vitamin D3 se zatim sekvencijalnom hidroksilacijom holekalciferola prevodi u jetri i bubrezima u aktivne metabolite: 25- hidroksiholekalciferol i 1,25- dihidroksiholekalciferol. 1,25- dihidroksiholekalciferol (1,25- (OH)2- D3) indukuje transport kalcijuma kroz crevnu sluznicu, tj. izaziva mobilizacilu kalcijuma iz kostiju. 25- hidroksiholekalciferol (25- OH- D3) nalazi se u mitohondrijama jetre, a 1,25- (OH)2- D3 nalazi se u bubrezima. 24,25- dihidroksiholekalciferol takođe se nalazi u bubrezima i on je aktivan u bubrežnom tubularnom mehanizmu za prenošenje kalcijuma i fosfora. Ukoliko je kalcijum u serumu normalan ili povišen inhibrana je sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima, a ukoliko je kalcijum u serumu nizak onda je stimulisana sinteza 1,25- (OH)2- D3 u bubrezima. Na isti način u odnosu na kalcijum reaguje i 25- OH- D3 u jetri. U slučaju hronične bubrežne insuficijencije sinteza 1,25- (OH)2- D3 izostaje. Razvija se rezistencija na vitamin D (jer holekalciferol ne može da se pretvori u svoj aktivni oblik). Dolazi do snižavanja kalcijuma u serumu, uz istovremeno povećanje sinteze parathormona.

Vitamin D2 (ergokalciferol; kalciferol; viosterol). Aktivirani ergosterol u obliku ergokalciferola javlja se u biljnom carstvu (glavnice, kvasac). Provitamin D2 može da se sintetiše u organizmu čoveka, a aktivira se u koži izlaganjem dejstvu UV zračenja. Ispoljava najjače antirahitično dejstvo od svih oblika vitamina D.

Struktura vitamina D3 jednaka je strukturi vitamina D2, samo što u bočnom položaju na mestu koje nosi broj 17 ima strukturu jednaku holesterolu.

Za osobe preko 60 godina dovoljno je sunčanje u trajanju od 15 – 30 minuta dva puta nedeljno, da bi se obezbedila dovoljna količina vitamina D.

Preporučene doze

muškarci – 400 I.u. vitamin D3

žene – 400 I.u. vitamin D3

trudnice, doilje,

odojčad i deca – 400 I.u. vitamin D3

muškarci – 5 – 10 mikrograma/d

žene – 5 – 10 mikrograma/d

trudnice i doilje – 10 – 15 mikrograma/d

– 1 mikrogram holekalciferola jednako je 40 I.u. vitamina D3;

– 100 I.u. odgovara 0,0025 mg vitamina D3;

– 1 I.u. holekalciferola odgovara 0,025 mikrograma ergokalciferola;

– prema Paulingu najveća dopuštena dnevna doza je preporučena (400 I.u.) dnevna doza;

– kod hiperparatireoidizma postoji preosetljivost na vitamin D i na doze niže od preporučenih;

– izuzetak predstavlja rahitis rezistentan na vitamin D kod koga se upotrebljavaju doze i pedeset puta veće od preporučenih. U slučaju ove bolesti pažljivo u toku terapije treba pratiti pojavu tirozinoze (tyrosinosis);

– kalcitriol je najaktivniji metabolit vitamina D3 koji se stvara u bubrezima od 25- hidroksiholekalciferola. Pospešuje resorpciju jona kalcijuma u digestivnom traktu. Alfakalcidol izomer je kalcitriola, koji se u jetri brzo konvertuje u kalcitriol;

– najbolje deluje u kombinaciji sa: vitaminom A, C, J, kalcijumom i fosforom;

Klinika

Hipovitaminoza D – kod dece: osteomalacija (rahitis; engleska bolest)) ili infantilna tetanija. Ova deca su dugo hranjena na sisu i kod lekara se dovode obično pred kraj zime. Kod odraslih: osteomalacija. Kod obe dobne grupe razvija se: mišićna slabost, dijareja, nesanica, nervoza, a osim kostiju i zubi razmekšavaju.

Test: kalcijum i fosfor u serumu mogu biti normalni ili sniženi. Alkalna fosfataza u serumu je uglavnom povišena. Kalcijum u urinu je obično nizak.

Terapija: vitamin D2. Kod malapsorpcije i u slučaju bilijarne ciroze nije dovoljan povećan unos vitamina D;

– u slučaju hronične insuficijencije bubrega može se razviti renalna osteodistrofija. Tada se u terapiji primenjuje vitamin D3, a još su efikasniji njegovi metaboliti 25- hidroksi vitamin D3, 12- hidroksi D3, 1.25- dihidroksi D3 (calcitriol) u lečenju osteomalacije, ostitis fibroze i za ublažavanje miopatije. U slučaju predoziranja lako se razvija hiperkalcemija i kalcifikacija mekih tkiva;

– rahitis rezistentan na vitamin D sa hipofosfatemijom: kalcitriol;

– u terapiji osteoporoze (staračke, kortikosteroidi, antiinflamatorni lekovi). Lomovi kostiju, nakon pada, kod muškaraca posle 50- te god. i kod žena posle 45- te god. (postmenopauzalno; pad estrogena). Paralelno sa osteoporozom razvija se i miopatija usled manjka vitamina D (nije u pitanju inaktivitetna atrofija mišića). Terapijski se primenjuje: vitamin D2, kalcijum i vežbe;

– konjuktivitis;

– preporučuje se za zaštitu pluća u sredinama sa visokom gustinom smoga;

– kod karcinoma (rak) debelog creva ustanovljeno je postojanje manjka vitamina D. Karcinoma kože prvenstveno nastaje u sunčanim predelima, a rak debelog creva u manje sunčanim. U geografskim krajevima gde dominira rak kože manje je zastupljen rak debelog creva i obratno;

– terapija vitaminom D3 i ribljim uljem primenjuje se sa uspehom kod: hroničnog glomerulonefritisa, psorijaze i juvenilnog reumatoidnog artritisa. U terapiji ovih bolesti primenjuju se kao imunosuportivno sredstvo;

– riblje ulje smanjuje broj obolelih od koronarne srčane bolesti (antiagregacijono i hipolipidemičko delovanje);

– vitamin D2 primenjuje se i u slučaju tuberkuloze kože (10 mg jednom nedeljno);

– još se preporučuje za normalno funkcionisanje: nervnog sistema i tiroidne žlezde, za pravilno formiranje i održavanje: kostiju, zuba i kože;

– hipoparatireoidizam: kalcitriol;

– hipervitaminoza D – klinički se ispoljava: anoreksijom, neuobičajenom žeđu, bolovi u očima, parestezije, svrab kože, opstipacija (ređe proliv), povraćanje, često mokrenje, depresija, nesanica, zastoj u rastu, hipertenzija, ubrzana sedimentacija eritrocita. Hiperkalcemičke manifestacije mogu dovesti do metastatskih kalcifikacija u: parenhimatoznim organima (jetra, pluća, tiroidna žlezda, bubrezi (nefrokalcinoza)), želucu, krvnim sudovima, srčanim zaliscima itd.

Kod odojčadi produženo davanje 2.000 I.u., a kod odraslih: produženo davanje 5.000 I.u. ili 150.000 I.u. u toku dvadeset i četiri časa dovešće do hipervitaminoze D.

Test: kalcijum u serumu je viši od 2,62 mmol ili je viši od 11,5 mg/dl.

Terapija: prekinuti medicinski unos vitamina D. Prednizon dramatično smanjuje hiperkalcemiju nastalu usled intoksikacije vitamina D. Daju se: vitamin A, E i diuretik furosemid. Verapamil (antiaritmik) i phenobarbiton (antiepileptik) daju se po potrebi;

– keratopatija u obliku trake spada u moguća neželjena dejstva vitamina D na oku;

– u slučaju idiopatske hiperkalcemije uvek treba isključiti hipervitaminozu D.

Izvor: vitaminologija.com

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *