Broj vakcinisane dece u Republici Srpskoj raste

Obuhvat vakcinacijom protiv morbila, rubeole i zaušnjaka, teških zaraznih bolesti, u Srpskoj raste u poslednje tri godine, ali je i dalje daleko od dovoljnog za postizanje kolektivnog imuniteta.

Za takav imunitet i sprečavanje pojave ovih bolesti potreban je obuhvat od više od 95 odsto, dok je kod nas prošle godine to bilo 83,4 odsto. Zbog toga se, kažu stručnjaci, dešava da i ove godine u RS imamo 12 osoba obolelih od morbila, dok je u FBiH broj obolelih od ove zarazne bolesti premašio 530 ljudi. Većina obolelih nisu vakcinisani MRP vakcinom protiv ove bolesti.

Epidemiolozi Instituta za javno zdravstvo RS podsećaju da je vakcinacija ključna mera za sprečavanje zaraznih bolesti, da je sprečila najviše smrtnih slučajeva u istoriji čovečanstva, ali i da je najviše problema sa nevakcinisanjem, sa kojima se suočava javno zdravstvo, bilo upravo sa MRP vakcinom.

– Taj problem počeo je sa objavom članka u Engleskoj u kojem je pojava autizma dovedena u vezu sa ovom vakcinom. Tada je došlo i do pada vakcinacije i obuhvata MRP vakcinom u celoj Evropi. Ali to istraživanje nije bilo validno i MRP vakcina nema nikakve veze sa autizmom. Stvar je u tome što se pojava prvih simptoma autizma poklapa sa vremenom davanja vakcine, nakon navršene prve godine, i onda se roditelji vežu za to. Međutim, nakon toga je urađeno mnoštvo istraživanja kojima je obuhvaćeno više od 25 miliona dece, i nijedno nije utvrdilo da je MRP vakcina povezana sa pojavom autizma – podsetila je epidemiolog Ljubica Jandrić, povodom Evropske nedelje imunizacije, koja je obeležena i u RS od 25. do 30. aprila.

U Japanu je, dodaje, i prekinuto vakcinisanje ovom vakcinom na četiri godine, a obolevanje od autizma se nastavilo.

Nepoverenje roditelja i prekomerni oprez dovodi i do toga da se deca učestalo ne vakcinišu na vreme, čak i onda kada bi to mogla.

Najbolje je da vakcinu protiv morbila, rubeole i zaušnjaka dete primi između 12 i 15 meseci starosti, ali već se došlo u situaciju da prvi dozu ove imunizacije ne dobiju pre drugog ili čak trećeg rođendana, što narušava kolektivni imunitet.

Poseban problem je to što nevakcinisanje ugrožava decu i ljude koji iz nekog razloga ne mogu da se vakcinišu protiv ovih bolesti.

– Često u našim krajevima zbog šmrcanja odlažu vakcinaciju, iako to nije razlog, kao ni neka kijavica. Isto tako, postoje neki razlozi kada se vakcinacija odlaže, a to je nekada visoka temperatura, neka akutna infekcija, neželjena reakcija nakon davanja prethodne vakcine i slično. Smatra se i da nijedan antibiotik ne utiče na stvaranje kvaliteta imunosti, te dete desetak dana posle antibiotika slobodno može da primi vakcinu. Poželjno je da vakcinacija ide bez tih odlaganja u odnosu na kalendar obavezne imunizacije, ali ako se to desi, bolje je da se vakcinišu ikad, nego nikad. Za MRP vakcinu, do 19. godine mora biti urađena i revakcinacija, koja je isto tako važna, da se postigne pravi imunitet – kažu pedijatri.

Jedna doza MRP vakcine nije dovoljna, a čak i deca koja su prebolela morbile mogu da prime vakcinu.

Velika epidemija pre pet godina

Odgađanje imunizacije stvara uslove za pojavu epidemije, a to se može desiti dok god ima nevakcinisanih, ističe epidemiolog Instituta za javno zdravstvo RS Ljubica Jandrić.

Po njenim rečima, imamo sve više osetljive djece i to su uslovi za pojavu epidemije, a kada se to desi, onda imamo decu koja se zbog zdravstvenih razloga ne mogu vakcinisati i koja mogu biti žrtve te epidemije.

U RS smo u 2014. godini imali veliku epidemiju morbila, sa više od 4.000 obolelih, a prošle godine smo imali epidemije u tri grada, sa ukupno oko 80 oboljelih.

Izvor: blic.rs Foto: moravainfo.rs

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *