Radna dozvola u Sloveniji za rad na tri godine

Словеначки парламент ратификовао је споразум о запошљавању држављана Србије у дежели, који су лане договорили премијери двеју држава. Он омогућава радницима из Србије да добију радну дозволу која у Словенији важи три године, а након истека рока могу је продужити још толико.

Но, радници из Србије прве године рада у Словенији везани су за послодавца који их је први примио у радни однос, односно омогућио издавање радне дозволе, па тек након тога могу слободно конкурисати на словеначком тржишту рада.

У прва четири месеца ове године Словенци имају неколико дефицитарних занимања и већ су објавили оглас да траже грађевинце – потребно је 9.072 радника, раднике у производним делатностима – 8.993, здравству и социјалној заштити – 5.376 и „под разно” – 4.885 , а ту су посебно потребне занатлије.

Услов да наши радници добију радну дозволу за рад у Словенији су да буду пријављени на евиденцији Националне службе за запошљавање да би Србија имала надзор над њиховим запошљавањем. Такође, наши радници треба да знају да је просечна месечна плата у Словенији 1.070 евра, као и да странци у тој држави, посебно они с нижим степеном образовања, имају минималну зараду. Она ове године у Словенији износи 667 евра и то је износ испод којег их послодавац не може платити. Дакако, има и занимања која се плаћају знатно више и од минималца и од просечне словеначке плате и због тога би наши радници пре одласка у Словенију требало добро да се информишу, како о висини зараде, тако и о условима рада и смештају.

Да би наш радник добио дозволу за привремени боравак у Словенији и за рад и запослење, мора попунити захтев који се налази на сајту Министарства спољних послова Словеније, и то на српском језику. Уз захтев прилажу фото-копију пасоша, оверену фото-копију важеће радне дозволе, уговор о раду склопљен с послодавцем. То указује на то да је у Словенију најбоље отићи на позив конкретног послодавца и на већ уговорено радно место јер је тражење посла без унапред постигнутог договора неизвесно и теже оствриво и могло би се догодити да раде за знатно мању плату или много дуже него што је то законима који важе у Словенији дозвољено.


Иза Босанаца   

По подацима из Завода за запошљавање Словеније, прошле године радници из Србије били су по броју иза босанскохерцеговачких – којих је око 50.000 – и радили су најчешће на грађевини, у трговини, као возачи и здравствени радници.

Процењено је да је лане било око 4.000 наших радника. Иако је та бројка знатно мања од радника из БиХ који су у Словенији, наши држављани су били без државне заштите, а самим тим и бриге матице о њиховим правима и платама.


У случају да послодавац у Словенији не може да на њиховом бироу рада нађе раднике одређеног профила, он шаље захтев Националној служби за запошљавање Србије. Само у тим случајевима радници из Србије брзо добијају дозволу за рад на годину. Раднички саветник Горан Лукић скреће пажњу на то да проблеми могу настати управо у том делу споразума о запошљавања између Словеније и Србије који предвиђа да наш радник прве године мора да буде код истог послодаваца који му је омогућио прву радну дозволу.

То значи да је везан за тог послодавца, што је плодно тле за искоришћавање радника, указао је Лукић.

Како је додао, дешавало се да су послодавци, знајући да радници морају да буду код њих једну годину, то искоришћавали и било је радника који су месечно радили по 250-300 сати.

Или, неки послодавци су, да би радницима дозволили да оду, тражили одређене своте новца – некад 500 евра, а некад и више од 1.000, каже наш саговорник.

Због тога је, сматра он, најважније да радници не потписују никакав документ о раду пре него што га добро проуче. По словеначким прописима, послодавци који не припадају јавном сектору могу објавити конкурс за радно место и без посредовања Завода за запошљавање Словеније. Они то често и чине путем разних сајтова, али правило да наши радници морају бити на евиденцији НСЗ-а и даље остаје.

Izvor: dnevnik.rs

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *