Šta je eutanazija?

Eutanazija  je naziv za praksu izazivanja nečije smrti na što ugodniji ili bezbolniji način, odnosno da bi se prekinuli nepodnošljivi bolovi ili patnje.

Postoje dve osnovne klasifikacije eutanazije.

Prva se temelji na tome da li osoba nad kojom se vrši eutanazija daje svoj pristanak za to:

  • Voljnu  eutanaziju – kada sama osoba koja želi eutanaziju smatra da je njen život nedostojan življenja;
  • Nevoljnu   eutanaziju – kada osoba nije u stanju da odluči da li želi eutanaziju ili ne;
  • Eutanaziju protiv nečije volje – kada se volja osobe uopšte ne uzima u obzir.

Druga važna podela eutanazije je s obzirom na metode izvršenja:

  • Pasivnu eutanaziju – koja se svodi na nepružanje oblika medicinske pomoći koja bi pacijentu produžila život;
  • Aktivnu eutanaziju – u kojoj se nad osobom primenjuju razne mehaničke metode ili hemijski agensi (otrovi) u svrhu što bržeg izazivanja smrti.

Treba napraviti razliku između eutanazije i potpomognutog ubistva. Eutanazija predstavlja čin prekidanja nečijeg života od strane lekara, a potpomognuto samoubistvo je kada lekar obezbeđuje sredstvo kojim će osoba sama izvrštiti samoubistvo. U prvom slučaju uloga lekara je aktivna, a u drugom je pasivna.

Eutanazija u Srbiji nije prihvatljiva, ali se razmišlja o unapred datoj pisanoj želji pacijenta da li u slučaju potrebe želi reanimaciju i stavljanje na aparate.

U Srbiji nije dozvoljena eutanazija, ubistvo iz milosrđa ili samilosti, jer omogućavanje lake i bezbolne smrti neizlečivim bolesnicima, koji trpe neizdržive bolove, većina pravnih sistema smatra ubistvom.Svi podležu krivičnoj odgovornosti ukoliko su uslišili zahtev žrtve i usmrtili je. Razlika je jedino u dužini kazne. Ukoliko, naime, žrtva nije ostavila nikakav pismeni zahtev, odnosno testament i ukoliko ne postoji lekarska dokumentacija kao dokaz o težini bolesti, onda je predviđena maksimalna kazna za ovo delo, a ukoliko sve to postoji onda je predviđena minimalna kazna. U svakom slučaju, to je krivično delo.

U Evropi, ipak, ima nekoliko zemalja u kojima doktor može zakonski da odluči da ne produži pacijentov život ili da izda lekove koji ublažavaju bol čak i kada skraćuju život pacijenta.

Izvor: kapitalmagazin / Foto: in4s

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *