Vesna Vulović – žena koja je pala sa 10.000 metara i preživela
Foto: 072info.com
Ljudska izdržljivost često nadmašuje ono što se čini nemogućim, a priče o preživljavanju izuzetnih situacija uvek izazivaju divljenje i inspiraciju. Kao jedan od najpoznatijih primera je slučaj stjuardese Vesne Vulović, koja je preživela pad iz aviona sa visine preko 10.000 metara.
Vesna Vulović rođena je 3. januara 1950. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Kako bi poboljšala znanje engleskog jezika, otputovala je u Ujedinjeno Kraljevstvo nakon što je završila prvu godinu Filološkog fakulteta. Po povratku u Beograd odlučila je da postane stjuardesa, inspirisana prijateljicom u uniformi. Pridružila se JAT-u, jugoslovenskom nacionalnom avioprevozniku, gde je bila omiljena među kolegama i putnicima zbog svoje smirenosti i ljubaznosti.
Dana 26. januara 1972. godine Vesna Vulović se nalazila na letu JAT DC-9 na relaciji Stokholm–Beograd, sa presedanjem u Kopenhagenu. Avion je leteo iznad Čehoslovačke kada je došlo do eksplozije u putničkom prostoru, navodno izazvanom terorističkim napadom. Jedna od zanimljivih činjenica jeste da Vesna uopšte nije bila predviđena za taj let, već je došlo do zamene sa drugom stjuardesom istog imena. Svi putnici i članovi posade poginuli su na mestu nesreće. Vesna je preživela, jer se u trenutku eksplozije nalazila u kuhinji aviona u malom, zatvorenom prostoru, što je delimično ublažilo udarac pri padu. Avion se srušio sa visine od oko 10.160 metara, a njen slučaj ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najviši preživeli pad iz aviona bez padobrana.
Vesna Vulović nakon nesreće
Nakon nesreće, Vesna je provela nekoliko dana u komi. Zadobila je prelom lobanje, obostrane prelome nogu i prelome tri pršljena. Pretrpela je i prelom karlice, kao i prelome više rebara. Tolike povrede zahtevale su dug i težak proces rehabilitacije. Lekari su u početku smatrali da je njen oporavak gotovo nemoguć, ali zahvaljujući izuzetnoj snazi volje uspela je da preživi i izbori se sa posledicama.
Uloga zdravstene nege
Brza i pravilna intervencija medicinskog tima imala je ključnu ulogu u njenom preživljavanju i kasnijoj rehabilitaciji. Prvi tim procenio je vitalne funkcije: svest, puls i disanje. Izvršena je kontrola krvarenja i imobilizacija fraktura, čime su sprečene dodatne povrede. Pacijentkinja je zatim stabilizovana i pažljivo transportovana, dok su medicinske sestre i lekari kontinuirano pratili vitalne funkcije i pružali potrebnu podršku. Vesna je imala više operacija kako bi ponovo mogla da hoda. Deset meseci nakon nesreće prohodala je, ali je do kraja života hramala, a kičma joj je ostala trajno deformisana. Ukupno je provela 16 meseci na oporavku. Tokom tog perioda medicinsko osoblje nije joj pružalo samo fizičku, nego i emocionalnu podršku. Objašnjavali su joj svaki korak terapije i rehabilitacije, čime su povećali njeno poverenje i spremnost na saradnju. Nakon oporavka Vesna se vratila na posao u JAT, ali je kasnije prešla na administrativne poslove. Postala je simbol hrabrosti i volje za život, a njena priča i danas inspiriše ljude.
Optimizam za kraj
Slučaj Vesne Vulović izazvao je šok i nevericu u čitavom svetu. Njena priča pokazuje kako ljudska izdržljivost može nadmašiti sva očekivanja, ali i koliko je pravovremena, stručna i empatična zdravstvena nega bila ključna za preživljavanje i oporavak. Svaka faza, od pružanja pomoći na mestu nesreće, pažljivog transporta i intenzivne nege, do dugotrajne rehabilitacije, svedoči o moći medicine i ljudske volje. Vesna Vulović preminula je 23. decembra 2016. godine u Beogradu. Iako je ceo život ostala vezana za čuveni pad, živela je mirno i skromno, posvećena porodici i poslu. Njena priča i danas služi kao inspiracija da se čovek ne predaje ni u najtežim situacijama, dok njen oporavak ostaje primer snage ljudskog duha i značaja zdravstvene nege u spašavanju života.
Nemanja Đerić, rođen 23.08.2000. godine u opštini Milići, Republika Srpska. Osnovnu i srednju školu završio u Sokocu. Diplomirao 2023. godine na Medicinskom fakultetu Foča Univerziteta u istočnom Sarajevu i stekao zvanje Diplomiranog medicinara zdravstvene nege. Tokom, ali i nakon studija, aktivno učestvuje u naučnim skupovima sestrinstva, gdje izlaže tri stručna rada pod nazivom „Zainteresovanost studenata zdravstvene nege o istraživačkom radu“, „Zdravstvena nega pacijenata sa shizofrenijom“ i “ Mentalno zdravlje zdravstvenih radnika“ za šta dobija priznanja i sertifikate.
