Efekat divljeg konja (wild horse effect)

Efekat divljeg konja (wild horse effect) je psihološki veoma zanimljiv fenomen i odnosi se na jednu pojavu koja opisuje način na koji ljudi reaguju u određenim stresnim situacijama. To reagovanje može da bude impulsivno, neadekvatno, neuobičajeno ili nekontrolisano, sa izraženom motornom reakcijom, često se ponašajući na načine koji su dijametralno suprotni njihovim uobičajenim obrascima ponašanja.

Da bismo objasnili efekat divljeg konja iskoristićemo podatak da na prostorima savana zapadne Afrike živi neobičan slepi miš, nazvan vampirski šišmiš koji se hrani krvlju divljih konja. Ove male životinje zakače se za divlje konje svojim noktima i zabadaju svoje oštre zube u njihovo telo kako bi sisali krv. Konji tada postaju uznemireni, uplašeni i kreću divlje da jure kako bi se oslobodili svojih napadača, koje je teško otresti sa tela. Pri tome je presudna urođena reakcija „borba ili beg“.

Legenda tvrdi da kada se slepi miševi najedu, konji postaju iscrpljeni, a na kraju umiru. Međutim, naučnici su otkrili da količina krvi koju ovi vampirski slepi miševi isisaju zapravo nije dovoljna da izazove smrtni ishod kod ovih životinja. Radi se o jako maloj količini krvi. Pravi uzrok njihove smrti leži u strahu i panici koje izaziva stampedo, fenomen poznat kao „efekat divljeg konja“. Ova stresna reakcija, usled koje se konji koji su traumatizovani okupljaju i jure, postaje fatalna usled iscrpljenosti, a ne izgubljene krvi.

Ova zadivljujuća interakcija između slepih miševa i divljih konja omogućava da napravimo paralelu sa reakcijama ljudi u raznim stresnim i afektivnim situacijama, situacijama neposredne životne ugroženosti, ali i evolutivno posmatrano može se povezati i sa reakcijama na ugrožavanje časti i socijalog statusa, što je čest izazov savremenog čoveka, kao i funkcionisanje pojedinaca u grupi.

Efekat divljeg konja kroz karakteristike

Kada se ljudi okupe u određenoj grupi ili kolektivu, često dolazi do smanjenja individualne odgovornosti. Ovaj fenomen se naziva difuzija odgovornosti ili podeljena odgovornost. U kolektivnim situacijama, pojedinci mogu delovati slobodnije, što može dovesti do kolektivnog ponašanja koje nije usklađeno sa njihovim ličnim uverenjima ili standardima. Ovo bi bio jedan zanimljiv primer efekta divljeg konja, gde ljudi stapajući se u kolektiv zanemaruju svoj identitet I odgovornost, gubi se individualnost, jer bi se bilo kakav propust mogao pripisati grupi a ne samo pojedincu iako bi u pojedinačnom delovanju postupili mnogo odgovornije.

Mlade osobe, poput tinejdžera posebno u određenim društvenim situacijama, mogu biti skloniji impulsivnom ponašanju zbog nedovoljne emocionalne zrelosti i slabije modulacije obrazaca ponašanja ali i kada se nađu pod uticajem svojih vršnjaka, kada su skloni postupcima koji su rezultat nagovaranja od strane drugih koji imaju određeni uticaj na njih.

Mladi takođe mogu da se ponašaju poput vršnjaka sa ciljem da se uklope u određenu grupu ili zajednicu sa ciljem da budu prihvaćeni od strane društva, odnosno da se uklope zbog osnovne ljudske potrebe da pripada određenoj zajednici (motiv čopora). Ljudi niskog samopouzdanja i ljudi koji su introvertni takođe su skloni ovom obliku ponašanja nastojeći da se dokažu ili privuku pažnju, međutim stres ili pritisak mogu dodatno pojačati njihovu nesigurnost.

U situacijama visokog stresa, ljudi mogu doživeti reakciju „borba ili beg“ koja je karakteristika paničnih napada i koja može izazvati burno ponašanje. U takvim momentima oštećeno je racionalno razmišljanje i odlučivanje i često zamjenjeno instinktivnim reakcijama, što se može ispoljavati u donošenju neadekvatnih odluka.

Ova reakcija može posebno doći do izražaja kada se pojedinci osećaju preplavljeno emocijama ili bez izlaza, što može izazvati beznadežnost ili frustraciju, jer je tada teško trezveno razmišljati i donositi odluke.

Krizne i nepredvidive situacije

Kada se nalaze u nekoj nepoznatoj ili nepredvidivoj situaciji, ljudi mogu da ispolje strah i nesigurnost. Ovaj strah može da bude uzrok ponašanja koje se može smatrati neadekvatnim, „divljim“ ili iracionalnim. Osobe koji se nalaze u nepoznatim ili nepredvidivim situacijama (npr. nova škola, nova radna mesta) mogu da reaguju sa afektom straha i nesigurnosti, zbog iracionalnih uverenja da je ono što je nepoznato zapravo preteće i neprijateljsko (strah od nepoznatog).

Na primer, u specifičnim kriznim situacijama neki ljudi mogu ispoljiti oblike ponašanja koji nisu racionalni, kao što je masovna panika, strepnja ili nepromišljeno ponašanje poput straha pomešanim sa besom i agresivnim ponašanjem. Vrlo često se masovna panika može koristiti kao oružje za manipulisanje narodnim masama u specifičnim situacijama (vanredne situacije, ratovi, poplave, pandemije itd)

U kontekstu posla i timskog rada, na radnom mestu, u poslovnom okruženju efekat divljeg konja može da utiče na timsku efikasnost. U stresnim situacijama timovi mogu da počnu da se ponašaju disfunkcionalno, što može dovesti do problema u komunikaciji i međuljudskim odnosima, konfliktih situacija ili nesuglasica. Članovi timova koji rade pod pritiskom (npr. u kriznim situacijama) mogu donositi impulsivne odluke zbog velike količine stresa, grupnog pritiska ili kolektivnog straha, straha koji se prenosi sa jedne osobe na drugu i dovodi do masovnih impulsivnih reakcija.

Kako adekvatno postupiti u kritičnim situacijama?

Da bi se smanjio efekat divljeg konja, važno je razvijati svoju emocionalnu inteligenciju i veštine savladavanja stresa. To nije uvek smanjenje stresa, nego sposobnost snalaženja u stresnim situacijama i sposobnost funkcionisanja pod pritiskom. Neke osobe mogu naučiti kako da prepoznaju svoje reakcije na stresne situacije i kako da kontrolišu stres i da novononastalu situaciju drže pod kontrolom.

Takođe, tehnike kao što su „vežbe disanja i relaksacije“, pozitivno razmišljanje i pozitivan stav koji je opravdan pozitivnim emocijama, mogu pomoći u smanjenju impulsivnih reakcija. Savetuju se i vežbe vizualizacije koje se kombinuju sa napred opisanim tehnikama. Tokom vežbi vizualizacije potrebno je da se osoba misaono projektuje u sredinu koja nije preteća, gde se oseća sigurno i zaštićeno, pri tome je važno praktikovati i vežbe disanja, poput kvadratnog disanja, nazvanog još 4×4 disanje (4 sekunde udah, 4 sekunde se udah zadrži, potom 4 sekunde izdah i 4 sekunde zadrži). Na ovaj način se uspostavlja balans između simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema.

Efekat divljeg konja opisuje kompleksnost ponašanja u stresnim i nepredvidivim situacijama ili događajima koji bi potencijalno mogli biti opasni. Razumevanje ovog fenomena može pomoći ljudima da prepoznaju izazove i razviju adekvatne mehanizme odbrane kao i konstruktivno ponašanje. Kroz proces osnaživanja svojih unutrašnjih kapaciteta na stresni stimulus moguće je smanjiti negativne posledice koje bi ovaj efekat mogao izazvati kod ljudi.