Disocijativni poremećaj dvostruke ili višestruke ličnosti

Disocijativni poremećaj dvostruke ili višestruke ličnosti (persona multiplex) predstavlja veoma interesantan i redak psihopatološki fenomen koji spada u anksiozne poremećaje, a osnovna karakteristika ovog poremećaja je postojanje dve ili više ličnosti u jednoj osobi, pri čemu je u određenom trenutku evidentna samo jedna.

Svaka ličnost je kompletna, sa svojim sećanjima, ponašanjem ili preferencijama. Generalno, jedna osoba ne zna za drugu osobu, za njene emocije i postupke, ili ako zna za tu osobu, ne pripisuje to sebi, već je doživljava kao posebnog pojedinca. Uglavnom najčešći oblik ovog neobičnog disocijativnog poremećaja javlja se kod dve ličnosti od kojih je jedna obično dominantnija. Prva promena iz jedne ličnosti u drugu obično je iznenadna i usko povezana sa traumatskim događajima, nekom snažnom psihičkom traumom. Kasnije promene su često ograničene na dramatične ili stresne događaje ili se pojavljuju tokom terapijske sesije koja uključuje opuštanje i hipnozu.

Iako je poremećaj izuzetno redak, i dalje je veoma popularan u medijima, posebno u filmskoj industriji, gde se ovaj poremećaj prikazuje u raznim filmovima. Jedan od najpoznatijih filmova koji govori o ovom poremećaju je film „Podvojena ličnost“ (Split) u kojem se radi čak o 23 različite ličnosti koje se skrivaju u ulozi glavnog lika. Takođe „Igra skrivača“ (Hide and seek), pokazuje ovaj poremećaj kroz porodičnu dinamiku na relaciji otac-kćerka.
Tu je i „Crni labud“ (Black Swan), koji na zanimljiv način prikazuje ovaj poremećaj kao i sve izazove glavne junakinje, kao i mnogi drugi.

Psihijatri H. Tigpen i H. Čekli su objavili članak “Tri lica jedne Eve”, koji prikazuje realnu sliku ovog poremećaja. Njihov rad predstavljao je prikaz slučaja pacijentkinje stare dvadeset pet godina, koja je imala ovaj poremećaj sa tri ličnosti. Jednoj su dali ime Bela Eva (White Eve), drugoj Crna Eva (Black Eve), dok se treća ličnost pojavila u toku terapije i ona je nazvana Džejn. Bela Eva je bila tiha, mirna, dostojanstvena žena. Bila je potpuno posvećena svom detetu i poslu, nesvesna postojanja druge ličnosti. Crna Eva je, nasuprot njoj, bila raskalašna, sklona flertu i lakomislena. Treća ličnost pojavila se u toku terapije. Ona je bila zrelija od ostalih ličnosti. Autori su joj dali ime Džejn i smatraju da je ona rezultat terapije.

Zašto se javlja disocijativni poremećaj dvostruke ili višestruke ličnosti?

Uzrok ovog poremećaja nije u potpunosti rasvetljen, ali je uočeno da jaka psihička trauma u detinjstvu igra značajnu ulogu u disocijaciji ličnosti.

Tokom zlostavljanja, dete pokušava da se zaštiti od trauma disocirajući se od zastrašujućih postupaka, postajući tako druga osoba. Tako, disociranje postaje metoda samozaštite od emocionalnih pretnji. Takav obrazac ponašanja se nastavlja i u odrasloj dobi svaki put kada postoji opasnost da bi „dete“ u njemu moglo biti povređeno u nekim specifičnim situacijama. Na taj način Ego smatra da nema dovoljno kapaciteta za očuvanje dostojanstva i bežanjem u drugu ličnost spašava osobu od potpunog psihičkog sloma.

Takođe se ovaj poremećaj može javiti kod dece čiji su roditelji bili dvostruka ili višestruka ličnost. Dete primećuje samo različite načine ponašanja roditelja i vremenom počinje da usvaja takve obrasce ponašanja, jer su emocionalne reakcije roditelja u ključnim situacijama koje su bile slične, često bile potpuno suprotne od očekivane. Roditelj je reagovao u skladu sa ličnošću koju je preuzeo u tom momentu.

Simptomi

• Depersonalizacija – osećaj pacijenta da mu se izmenilo i psihičko i telesno Ja, ponekad na sebi primećuje promene koje niko drugi ne vidi, jer zapravo ne postoje
• Derealizacija – osećaj da se okolina promenila, da su se recimo kuće iskrivile, da je sve nestvarno i drugačije.
• Nejasne i nagle promene ponašanja, emocija, mišljenja i stavova.
• Otežana orijantacija u vremenu i prostoru
• Nedostatak samopoštovanja, samopouzdanja i zatvorenost.
• Pričanje o sebi u trećem licu jednine.
• Samopovređivanje, suicidne misli i postupci.
• Pored ovih vidljivih promena to mogu biti i simptomi kao što su glavobolja, nesanica, znojenje ili amnezija.

Razlog javljanja psihijatru

Osobe koje se jave psihijatru obično nisu svesne prisustva druge ličnosti. Javljaju se zbog simptoma poput amnezije (jer imaju period nesećanja kada pređu u drugu ličnost i izvide određene postupke, a potom se vrate u prethodnu lisčnost) ili se javljaju zbog neobjašnjivog ponašanja koji primeti njihova okolina ili porodica. Dijagnostikovanje ovog poremećaja obično traje dugo, i po više godina. Pojedini autori se slažu da je potrebno najmanje šest godina kako bi se ovaj poremećaj otkrio.

Lečenje

Najdelotvornija i ključna u procesu lečenje je psihoterapija, ali vrlo često zajedno sa medikamentoznom terapijom. U slučaju prisutne česte anksioznosti daju se anksiolitici, ako je dominantno depresivno raspoloženje antidepresivi, ponekad u kombinaciji sa anksioliticima. Kod emocionalne labilnosti, nestabilnosti i impulsivnog ponašanja daju se stabilizatori raspoloženja. Ponekad čak i antipsohotici ukoliko su prisutni psihotični fenomeni poput halucinacija, sumanitih ideja i dezorganizovanog, upadljivog ponašanja.