Benzodijazepini: sve što treba da znate i što niste znali

2 min čitanja
benzodijazepini-sve-sto-treba-da-znate-i-sto-niste-znali-1

Foto: ariserecoverycenters.com

Benzodijazepini su lekovi koji spadaju u grupu anksiolitika i hipnotika. U ovu grupu psihofarmaka takođe spadaju dobro poznati barbiturati i buspiron.

Benzodijazepini su zapravo najpropisivaniji lekova u psihijatriji. Međutim pri njihovoj upotrebi treba biti naročito oprezan. Većini je poznat neki od predstavnika ove grupe psihofarmaka, poput brimazepama, dijazepama, hlor-diazepoksida, alprazolama, klonazepama, lorazepama…

Kako deluju benzodijazepini?

Ovi lekovi deluju preko gama-amino-buterne kiseline (GABA) , koja slovi za najvažniji inhibitor centralnog nervnog sistema. Zapravo, benzodijazepini se vezuju za GABA-A subjedinicu receptorskog kompleksa na postsinaptičkoj membrani neuronske sinapse. Na taj način se otvaraju hlorni kanali kroz koje joni hlora ulaze u postsinaptički neuron dovodeći do njegove hiperpolarizacije. Rezultat ovih zbivanja je odlaganje generisanja ili prenosa akcionog potencijala.

benzodijazepini
Foto: hdwallpaperim.com

Pored opisanog procesa, ovi lekovi ostvaruju svoj efekat inhibicijom drugih transmiterskih sistema. Imaju veliku terapijsku širinu i prilično su bezbedni u pogledu predoziranja, a svojom pojavom potisnuli su nekada korišćene barbiturate.

Indikacije i greške u primeni

Benzodijazepinski lekovi ostvaruju mnogobrojne efekte, poput anksiolize, miorelaksacije, sedacije pa čak i antikonvulzivno dejstvo vezivanjem za receptore u različitim delovima centralnog nervnog sistema. Njhova upotreba čak je i poželjna u kombinaciji sa drugim psihofarmacima, ali takvu terapiju treba da ordinira samo lekar. U takvim kombinacijama čak je moguće smanjiti doze antipsihotika ili antidepresiva, čime se smanjuje i učestalost njihovih neželjenih dejstava.

Često je osnovna greška koju pacijenti prave njihova dugotrajna primena. S obzirom da se često uzimaju na svoju ruku i krišom, očekivana je visoka stopa neželjenih efekata. Pre svega, benzodijazepini posle dugotrajne konzumacije mogu da izazovu apstinencijalni sindrom. Problem je naročito izražen pri nagloj obustavi terapije. Tokom upotrebe benzodijazepina treba izbegavati alkoholna pića, jer se u tom slučaju potenciraju depresivni efekti na centralni nervni sistem. U slučaju predoziranja, sprovodi se terapija flumazenilom, koji je antagonista na benzodijazepinske receptore.

Benzodijazepine treba koristiti što je kraće moguće, na primer u stresnim situacijama… Njihova prednost je u tome što mogu da se jednostavno primene per os, mada i parenteralna primena naravno dolazi u obzir. Uglavnom se metabolišu u jetri, pa se zatim eliminišu iz organizma. Iz tog razloga mogu biti kontraindikovani kod pojedinih bolesti jetre ili bubrega. U apsolutne kontraindikacije spada mijastenija gravis i intoksikacija alkoholom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.