Anksioznost tokom leta
4 min čitanja
Foto: claretalksrubbish.com
Anksioznost tokom leta može da se ispolji u vidu različitih simptoma. Oni mogu da budu izuzetno izraženi tokom vrelih letnjih dana, što pacijente može usmeriti da se jave ili u službu hitne pomoći ili psihijatru.
Bez obzira o kojoj vrsti anksioznosti se radi, simptomi tokom leta mogu da uzrokuju pogoršanja stanja pacijenata koji se inače bore sa anksioznošću, ali mogu da budu okidač i za prvu epizodu anksioznosti.
Anksioznost i njeni simptomi
Simptomi su intenzivniji na jakom suncu, javlja se plitak dah, vrtoglavica, ubrzan rad srca, opšta slabost. Dominantna emocija je strah za vitalnu ugroženost. Osoba oseća strah da će se onesvestiti, da će dehidrirati, dobiti toplotni udar, ugušiti se ili dobiti infarkt.
Ono što je jako bitno da znamo je da povećanje temperature izaziva povećanje nivoa kortizola i ubrzan rad srca, mučninu i umor. Promene u melatoninu koje se javljaju tokom leta mogu da utiču na probleme sa spavanjem, nesanicom, isprekidano spavanje, košmare i loš kvalitet sna, što vodi malom broju sati spavanja.
Ovi simptomi mogu biti slični napadu panike, što pacijenta može učiniti uznemirenim i uplašenim kada oseti takve simptome. Takođe, velika vlažnost vazduha može da izazove simptome vrtoglavice i dehidracije, a ti simptomi mogu da dovedu do intenzivnijeg osećaja straha i anksioznosti. Za ljude koji imaju zdravstvenu anksioznost, toplota može biti znak da su u većem riziku od toplotnog udara, što ih dalje može voditi u anksiozni napad, a u nekim slučajevima i u potpunu izolaciju. Većina ljudi zbog straha od vrelih dana izbegavaju sve aktivnosti koje donose radost tokom leta. Na primer, izbegavaju odlazak na more ili bazene, druženja u prirodi, povlačenje iz društva i gubitak smisla za aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo, dok strah zauzima centralno mesto u njihovom raspoloženju.
Prevencija i samokontrola
S obzirom da ljudi ne mogu da kontrolišu vremenske prilike, mogu da se osećaju kao „van kontrole“, kao da nisu „gospodar svog života“, što prati osećaj nemogućnosti smirivanja na vrućini. Naravno, postoji nekoliko jednostavnih koraka koji se mogu preduzeti da bi se ublažila anksioznost zbog toplote.
1. Vežbe pravilnog disanja i relaksacije.
Osećaj da nema dovoljno svežeg vazduha uzrokuje brže disanje kod ljudi, tačnije hiperventilaciju, a to dodatno pogoršava anskioznost, dovodi do napetosti, pa čak i podrhtavanja tela. Vežbe sporog abdominalnog disanja dovode do aktivacije parasimpatičkog nervnog sistema i vraćaju um i telo u stanje balansa, osećaj smirenosti i zadovoljstva.
2. Adekvatna hidracija organizma
Dovoljan unos vode je značajan da bi se organizam adekvatno hidrirao, nadoknadili izgubljeni elektroliti preko znoja, ali i stvorio osećaj osveženosti. Vodu je najbolje početi piti odmah ujutru i nastaviti tokom dana oko dve litre dnevno, ne dopuštajući sebi da osetimo žeđ. Izbegavati kofein, alkohol i gazirana pića koja su po svojoj strukturi diuretici i mogu samo da pojačaju dehidraciju.
3. Razumevanje veze između osećaja anksioznosti i vrućine
Samo saznanje da toplota pojačava simptome anksioznosti može pomoći da se simptomi prepoznaju i prate i na taj način se smanji strah, jer je osoba osvestila da je u pitanju pojačana anksioznost.
Za ljude sa zdravstvenom anksioznošću može biti od pomoći da se podsete da nisu nužno u opasnosti kada osete neprijatne simptome prouzrokovane vrućinom. Umesto toga, njihova tela samo normalno reaguju, znoje se da bi se prirodno ohladila.
Osećanje povećanog nivoa anksioznosti na vrućini ne znači da osoba mora sve vreme ostati u kući i izbegavati toplotu i sunce. Najtopliji sati u danu su između 10 i 17 časova, ali i dalje postoje prijatnija jutra i večeri kao idealno vreme za vežbanje ili druženje.
4. Razgovor sa stručnim licem
Kada osoba ne može sama da se izbori sa osećajem anksioznosti, ako izbegava izlazak na sunce i ako to ometa njeno svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života, onda je neophodno potražiti stručnu pomoć psihijatra. Anksioznost ne mora da ometa ničiji život. Danas postoji mnogo načina da se prevaziđe anksioznost.
Branimir Vuković doktor medicine, specijalizant psihijatrije, hipnoterapeut, zaposlen u Domu zdravlja Bijeljina.
Medicinski fakultet u Foči završio 2014.godine, od 2015 do 2020 radio u Službi hitne pomoći Doma zdravlja Bijeljina, a potom upisao specijalizaciju iz psihijatrije. Naporedo završio edukaciju iz hipnoterapije i stekao međunarodno priznat sertifikat hipnoterapeuta koji je potpisan u Americi i član je International Hypnosis Association. Trenutno na spcijalizaciji u Beogradu.
