Parenteralna primena leka

Parenteralna primena leka podrazumeva unošenje lekovite supstance u organizam ubrizgavanjem. Može da se sprovede injekcionim ili infuzionim sistemom, ili pak postavljanjem određenih implanta u telo.

Parenteralna primena leka obezbeđuje visoku koncentraciju lekovite supstance u cirkulaciji u odnosu na peroralnu primenu. Postoji više vidova parenteralne primene, kao što je intravensko ubrizgavanje lekova, intramuskularno, subkutano, intradermalno, intrakardijalno, intraarterijski, epiduralno, subarahnoidalno, intrapleuralno, intraperitonealno.

• Intravenska aplikacija, kao što joj ime kaže, postiže se ubrizgavanjem leka u venu. Za ovu priliku svi lekovi moraju da budu u hidrosolubilnom stanju. Mogu da se primene i liposolubilni lekovi, ali u vidu rastvorljivih soli koje su formirane najčešće uz pomoć natrijuma ili kalijuma. Ovim putem se postižu visoke koncentracije lekova u krvi, najviše u osnosu na sve ostale oblike primene. Ipak, ukoliko se lek eliminiše bubrezima, terapijska koncentracija u cirkulaciji vrlo brzo opada.

• Intramuskularna aplikacija je jedan od najčešćih oblika parenteralne primene. Za ovu priliku se uglavnom koriste veliki glutealni mišići i deltoidni mišići. Sa mesta primene, lek se postepeno resorbuje u cirkulaciju, u njoj postiže manje koncentracije od intravenske primene, te je i eliminacija iz organizma postepena. Ovaj vid aplikacije je pogodan jer smanjuje učestalost ubadanja pacijenta, te je manje stresan po pacijenta.

• Subkutana primena leka pogodna je za terapiju insulinom ili niskomolekularnim heparinom (Fraksiparinom). Sprovodi se ubrizgavanjem lekovite supstance u potkožno masno tkivo kože stomaka, kože nadlaktice nad troglavim mišećem nadlakta ili iznad kvadricepsa buta.

Dragojlo Polić

mojamedicina.com