Beta blokatori
2 min čitanja
Beta blokatori su grupa lekova koji se koriste u terapiji poremećaja kardiovaskularnog sistema. Lekovi ove grupe spadaju u antihipertenzive prvog reda, ali se koriste i u terapiji drugih bolesti srca.
Beta blokatori ostvaruju svoj simpatolitički efekat blokadom beta receptora. Razlikujemo beta 1, beta 2 i beta 3 receptore.
- Beta 1 receptori se nalaze u srcu i bubrezima, njihovom aktivacijom nastaju sva 4 pozitivna dejstva na miokard (inotropno, hronotropno, batmotropno i dromotropno). Na bubreg deluju povećanim oslobađanjem renina i kaskadnom reakcijom aktivacije angiotenzinogena, zatim angiotenzina i na kraju aldosterona, pri ćemu nastaje vazokonstrikcija. Opisani procesi dovode do povećanja krvnog pritiska.
- beta 2 u glatkim mišićnim ćelijama uterusa, krvnih sudova, u jetri, plućima (disajnim putevima), gastrointestinalnom traktu, pankreasu, mokraćnoj bešici. Aktivacija receptora u glatkoj muskulaturi uglavnom dovodi do dilatacije u organima u kojima se nalaze. U hepatocitima se stimuliše razgradnja glikogena i samim tim povećanje koncentracije glukoze krvi.
- Beta 3 receptori karakteristični su za masno tkivo, njihovom aktivacijom nastaje lipoliza.
Beta blokatore možemo da podelimo na dve grupe, neselektivne beta blokatore, koji blokiraju sve beta receptore, i selektivne beta blokatore koji blokiraju samo beta 1 receptore. Iz prethodnog navedenog jasno je da će selektivni beta blokatori ostvariti efekat samo na srce i bubrege.
Selektivni beta blokatori (AMEBA)
- Atenolol
- Metoprolol
- Esmolol
- Bisoprolol
- Acebutolol
Neselektivni beta blokatori
- Propranolol
- Karvedilol
- Sotalol
- Nadolol
- Pindolol
- Timolol
Beta blokatori u praksi
Glavno pitanje je za koju grupu lekova se odlučiti? Ukoliko je pacijent zdrav, ako osim bolesti kardiovaskularnog sistema nema drugih obolelih organa i sistema organa, možemo se opredeliti za neselektivne beta blokatore.
Selektivne beta blokatore propisaćemo pacijentima za koje znamo da pored obolelog kardiovaskularnog sistema imaju problema i sa drugim organima, upravo onim u kojima se nalaze beta 2 receptori. Ne treba zaboraviti da se pri visokim dozama selektivnost gubi, te će ova podgrupa lekova ostvariti efekat i na beta 2 receptore, što ne želimo. Iz tog razloga mogu da se jave neželjena dejstva koja se odražavaju na nivo glikemije, što kod dijabetičara može da bude posebno opasno. Blokadom beta 2 receptora u plućima nastaje bronhokonstrikcija, pa kod pacijenata sa astmom može da se očekuje razvoj akutnog napada bolesti.
Neželjena dejstva
Svako dejstvo selektivnih beta blokatora na druge organe osim na srce i bubrege može se smatrati neželjenim. Takođe, kod žena je zapaženo da uzrokuju fenomen hladnih udova, dok se muškarci uglavnom javljaju lekaru zbog poteškoća sa potencijom. Ni noćne more nisu retkost, kao ni AV blok, bradikardija i hipoglikemija.
