Barbiturati: sukob koristi i terapijske katastrofe
2 min čitanja
Foto: healthline.com
Barbiturati su lekovi koji su do devedesetih godina prošlog veka bili široko rasprostanjeni i često korišćeni u raznim psihijatrijskim i neurološkim stanjima.
Barbiturati spadaju u grupu anksiolitika i hipnotika, zajedno sa buspironom i benzidijazepinima. Svoj efekat na centralnom nervnom sistemu ostvaruju preko GABA A dela receptorskog kompleksa. Vezujući se za njih na membrani postsinaptičkog neurona, uzrokuju otvaranje hlornih kanala i sledstveni prodor jona hlora u neuron. Kao rezultat ovih zbivanja odlaže se prenos akcionog potencijala sa presinaptičkog neurona na postsinaptički neuron, zapravo nastaje hiperpolarizacija postsinaptičkog neurona. Ovi lekovi su dobri anksiolitici, hipnotici, skraćuju REM fazu spavanja, pa čak ostvaruju i antikonvulzivno dejstvo.
Zašto su barbiturati potisnuti iz upotrebe?
Pored sedativnog i hipnotičkog dejstva, javljale su se terapijske katastrofe u vidu predoziranja nekontrolisanom upotrebom barbiturata. Kako je do ovoga moglo da dođe?
S obzirom da barbiturati prvenstveno deluju inhibitorno na inhibitorne neurone, ekscitatorni neuroni ostaju pobuđeni, te se pacijent oseća još uznemirenije nego kad je posegnuo za prvom dozom ovih lekova. Iz tog razloga poseže za novom dozom, pa za još jednom, i sve tako dok lekovi ne prouzrokuju kompletnu depresiju centralnog nervnog sistema i ne ugroze i centre koji kontrolišu vitalne funkcije, disanje, rad srca… Takođe, nedostatak antidota u slučaju predoziranja barbituratima doprineo je njihovom sunovratu kroz razvoj savremenih lekova.
Pronalaskom benzodijazepina devedesetih godina XX veka, barbiturati su dobrim delom izbačeni iz upotrebe u terapiji mnogih bolesti. Međutim, fenobarbiton se i dalje primenjuje u okviru farmakoterapije nekih oblika epilepsije. S druge strane, tiopenton je našao svoju ulogu u hirurgiji. Ne treba zaboraviti da je fenobarbiton i induktor enzima uridil-difosfat-glukuronil transferaze, te je u terapiji bolesti koje oštećuju glukuronidaciju nekonjugovanog bilirubina od ogromnog značaja.
S obzirom na dužinu trajanja dejstva, predstavnici ove grupe psihofarmaka se koriste u različitim okolnostima, a mogu se podeliti na barbiturate dugog dejstva, (barbiton, fenobarbiton), srednje dugog dejstva (amobarbiton, pentobarbiton), kratkog dejstva (sekobarbiton) i ultrakratkog dejstva (tiopenton).
