Primena antipsihotika u praksi

Primena antipsihotika sprovodi se u određenim duševnim bolestima u cilju eliminacije psihotičnih fenomena poput halucinacija i sumanutih ideja.

U tom smislu terapija se pre svega odnosi na lečenje shizofrenog poremećaja, mada antipsihotici mogu da se primenjuju i u nekim poremećajima ličnosti, anksioznosti ili recimo perzistentnog poremećaja sa sumanutošću.

Kada govorimo o shizofreniji, reč je o bolesti koja kupira celokupnu ličnost. Javlja se kod oko 1% populacije, i kod muškaraca i kod žena. Kod muškaraca se poremećaj uglavnom javlja nešto ranije, u ranim dvadesetim godinama, dok kod žena počinje u kasnim dvadesetim. Ako imamo u vidu da se bolest razvija u periodu života kada osoba treba da završi školovanje, zaposli se i ostvari porodicu, jasno je da ovi pacijenti obično ostaju samci, lošijeg socioekonomskog statusa i bez socijalne podrške.

Sa aspekta psihopatologije, mogući su poremećaji bilo kojih psihičkih funkcija, iako nijedan izolovan nije patognomičan za shizofreniju. Najupečatljivije karakteristike shizofrenije su halucinacije (akustičke, optičke, taktilne) koje predstavljaju pozitivne simptome bolesti i poremećaji volje (abulija, hipobulija, zaravnjen afekat) koji su konstituenti negativnih simptoma. Pozitivni simptomi bolje reaguju na terapiju i uspešno se leče antipsihoticima starije generacije, dok su noviji antipsihotici učinkovitiji kod negativnih simptoma, koji inače teže reaguju na primenjenu terapiju.

Primena antipsihotika u terapiji

Neophodno je da se pri terapiji shizofrenije svakom pacijentu priđe individualno. Doze se postepeno uvode i titriraju prema svakom pacijentu različito. Ako nakon primenjene doze nema poboljšanja u kliničkoj slici i simptomima bolesti, doza se povećava. Neophodno je početi sa niskim dozama i polako ih povećavati po potrebi. Monoterapija uvek ima preimućstvo u ovom slučaju. Antipsihotike je moguće kombinovati sa drugim psihofarmacima poput benzodijazepina, stabilizatora raspoloženja ili antidepresivima.

Kada su u pitanju neželjena dejstva ona se oprezno prate i beleže. Promena antipsihotika može da se sprovede na više načina: da se naglo prekine sa korišćenim lekom, da se novi lek postepeno uvodi i nakon postignute željene koncentracije u krvi postepeno isključuje prvi lek, ili pak da se novi lek postepeno uvodi dok se istovremeno prvi lek postepeno isključuje.

Često se ovi pacijenti ne pridržavaju terapije, te je u tom slučaju potrebno primeniti depo preparat intramuskularno, čime se poboljšava i adherencija pacijenata. U ovom slučaju izbor leka je klozapin, supstanca iz grupe novijih antipsihotika. Upravljanje terapijom kao i njenim korigovanjem povereno je isključivo psihijatru.