Šadenfrojde

Foto: behance.net
Šadenfrojde (Schadenfreude – Radost zbog tuđe nesreće) je termin koji se koristi i u psihologiji, a označava zadovoljstvo ili radost koju osoba oseća zbog, nesreće, patnje ili poraza druge osobe.
Ovaj termin potiče od nemačkih reči „Schaden“ – šteta, nesreća, i „Freude“ – radost. Znači u bukvalnom prevodu: “Radost zbog tuđe nesreće”
Uzrok pojave ovog fenomena leži u procesu odrastanja sa roditeljima koji su imali sličan obrazac ponašanja i reagovanja na ljude iz svoje okoline, takođe ukoliko je osoba u detinjstvu imala takve reakcije na patnje drugih pa je nailazila na odobravanje, pa čak se takav oblik ponašanja i nagrađivao, a zapravo sve to potiče iz prirodne čovekove potrebe da se upoređuje sa druguma.

Kada posmatraju nekog ko je inače uspešniji, moćniji ili superiorniji i taj neko doživi pad, ogroman neuspeh, osoba može da doživi radost ili zadovoljstvo, jer se tako poništava sopstveni osećaj inferiornosti koji ne može da se prevaziđe samostalno radom na sebi, nego samo u kratkom periodu ima bolje mišljenje o sebi kada posmatra poraz drugog.
Ako neko koga okolina doživljava kao lošeg, nepravedanog ili zlog doživi kaznu, ljudi osećaju zadovoljstvo, jer je pravda “zadovoljena”. Na primer: „Tako mu i treba, zaslužio je.“
Vrlo često ljudi osećaju zadovoljstvo kada protivnička grupa, tim ili politički rival doživi poraz. Ovakva fenomenologija se javlja u sportu, politici ili nacionalnim sukobima. Osobe koje se osećaju ugroženo, koje su ljubomorne ili se osećaju bezvredno, mogu da iskuse šadenfrojde kao kompenzaciju za sopstveni osećaj inferiornosti.

Neurobiološki aspekt ovog fenomena
Mnogobrojna istraživanja su pokazala da kod osećaja šadenfrojde zapravo dolazi do aktivacije centara za nagradu u mozgu (npr. nucleus accumbens), čijom aktivacijom dolazi do povećane produkcije dopamina u centralnom nervnom sistemu i aktivacije mehanizma nagrade, slično kao i kod većine bolesti zavisnosti.
Postoje istraživanja koja povezuju veći intenzitet šadenfrojde sa narcizmom i antisocijalnim crtama ličnosti.
Iako je šadenfrojde česta pojava, mnogi ljudi ne žele da priznaju da ga dozivljavaju, jer se kosi s društveno prihvatljivim normama empatije i saosećanja.

Šadenfrojde kroz primere
- Osećaj radosti kada slavni bogataš izgubi novac.
- Zadovoljstvo kad arogantan kolega dobije otkaz ili kritiku.
Šadenfrojde se može javljati:
U okviru narcisoidnog poremećaja ličnosti kao izraz potrebe za grandioznošću, osećajem superiornosti. Narcisi vrlo često obezvređuju druge da bi doživeli osećaj sopstvene vrednosti.
Kod pasivno-agresivnog ponašanja kada osoba diskretno uživa u neuspehu drugih, umesto da otvoreno izrazi ljutnju i neprijateljski stav.
U depresivnim i anksioznim poremećajima, kao odraz unutrašnje difuzne slobodno lebdeće napetosti, kao i kod projektovane krivice ili osećaja nemoći (u formi „barem nije samo meni loše“).
Šadenfrojde je normalna, ali ambivalentna emocija, koja u patološkom obliku može da ukazuje na poremećaje ličnosti, nedostatak empatije i neadekvatnu sliku o sebi. U psihoterapiji, istraživanje ove emocije može pomoći u razotkrivanju dubljih nesvesnih konflikata, posebno onih vezanih za identitet, samovrednovanje i odnos prema autoritetu.
Kroz prihoterapijske modalitete osoba može da osvesti svoja ambivalentna osećanja prema drugima, koja nemaju realnu osnovu, i da ih zameni drugim, zdravijim obrascima razmišljanja i ponašanja.

Branimir Vuković doktor specijalista psihijatrije, hipnoterapeut, zaposlen u Domu zdravlja Bijeljina.
Medicinski fakultet u Foči završio 2014. godine, od 2015. do 2020. radio u Službi hitne pomoći Doma zdravlja Bijeljina, a potom upisao specijalizaciju iz psihijatrije. Naporedo završio edukaciju iz hipnoterapije i stekao međunarodno priznat sertifikat hipnoterapeuta koji je potpisan u Americi i član je International Hypnosis Association.