Budući izgled Kliničkog centra Vojvodine
3 min čitanja
Lamele B i C Kliničkog centra Vojvodine, koje predstavljaju postojeći kosturi u okviru nedovršenog kompleksa najvećeg zdravstvenog centra u Vojvodini, dobile su “zeleno svetlo” za početak izgradnje, potvrđeno je za 021 u Evropskoj investicionoj banci (EIB).
To je potvrdila i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, a danas i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović na tematskoj sednici ovog tela, posvećenoj samo zdravstvu.
Kako je na sednici Pokrajinske vlade izneo sekretar za zdravstvo Zoran Gojković, sredstva iz trećeg kredita koji je Vlada Srbije potpisala sa EIB nalaze se na računu države i stekli su se svi uslovi da radovi počnu. Tenderska dokumentacija je ispravna (nakon što je u više navrata proteklih godina bila na razmatranju u Luksemburgu), a u narednih sedam do 10 dana trebalo bi da bude raspisana javna nabavka za odabir izvođača radova na izgradnji blokova B i C. “Po proceduri EIB, tender traje 60 dana, sledi ekspertiza njihovih timova i očekuje se da će do kraja godine biti potpisan ugovor sa odabranim izvođačima radova. Potom stupamo u građevinske radove, vredne 32,6 miliona evra. Objekat će biti površine 33.275 kvadrata, spratnost P+4, a planirana je direktna topla veza sa Poliklinikom, Internom klinikom i Urgentnim centrom, tj. postojećim blokom A. Očekujemo 348 novih kreveta, 22 kreveta za hiruršku intenzivnu negu, 24 kreveta na poluintenzivnoj hirurškoj nezi i 14 kreveta za jedinicu za transplantacionu hirurgiju u okviru potpuno nove jedinice KCV”, naveo je Gojković na sednici otvorenoj za medije.
Kako je od ranije poznato, u novim blokovima biće ukupno 16 novih operacionih sala, u prizemlju će biti kompletna dijagnostika, odeljenje za sterilizaciju, laboratorija i nuklearna medicina, a Gojković je naveo da će sve sobe biti urađene po evropskim standardima, što znači da će biti jednokrevetne i dvokrevetne, uređene i sa zasebnim toaletima. Blokovi će imati ukupno 10 liftova i četiri stepenišna jezgra.
Paralelno će se raditi rekonstrukcije postojeće Interne klinike i Poliklinike. Istovremeno će se nabavljati i nova oprema, kreveti i sve što je potrebnokako bi, sa završetkom svih radova, objekat bio potpuno useljiv.
Mirović za 021 pojašnjava da su radovi već prijavljeni i da je građevinska dozvola, koju je Gradska uprava za urbanizam izdala 2016. godine, i dalje važeća. Na pitanje 021 da li se postojeće klinike, po njihovom iseljenju u novoizgrađene blokove, mogu koristiti u drugu svrhu, poput gradske bolnice, Mirović kaže da se razmišlja o svakoj opciji.
“Ima dosta starih objekata čija je rekonstrukcija jako skupa. Međutim, treba imati u vidu da je broj pacijenata koji se leče na klinikama KCV iz godine u godinu sve veći i ovaj prostorni plan za A, B i C blok, koji je napravljen pre dosta godina, već sada ima svoje nedostatke. Prostornim urbanističkim planom, na tom području je predviđen i D blok za smeštaj dodatnih sadržaja, a čak i sa D blokom nećemo na jednom mestu moći da zadovoljimo sve potrebe građana Vojvodine. U ovom trenutku razmatramo sve opcije, imamo dosta problema i sa sadržajem koji treba da koristi uprava Kliničkog centra, a nažalost mali deo objekata će biti srušen jer je neuslovan da se adaptira. Sve ostalo će biti iskorišćeno”, navodi Mirović za 021 i naglašava da je trenutno vrlo aktuelno pitanje palijativne nege, s obzirom na činjenicu da nema dovoljno smeštaja za postojeće pacijente koji takvu negu zahtevaju.
Podsetimo, Evropska investiciona banka finansira rekonstrukcije četiri klinička centar u Srbiji – u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Ugovori o finansiranju radova potpisani su još jula 2017. godine, ali je usaglašavanje dokumentacije za KCV, zbog kompleksnosti procedure, trajalo duže nego što je očekivano.
Izvor: 021.rs
