Desnorukost i levorukost – razlike između hemisfera mozga

Kao i ljudi, šimpanze i gorile se uglavnom služe samo jednom rukom.

Desnorukost i levorukost – Desnorukost se javlja kod 90% ljudi i to su osobe koje se više služe u raznim svakodnevnim aktivnostima desnom rukom. Kako su naši pokreti uglavnom kontrolisani suprotnom stranom mozga, desnu polovinu tela kontroliše leva strana mozga. Takođe kod desnorukih ljudi su obično i centri koji kontrolišu govorne funkcije smešteni na levoj strani mozga. Desnoruki koji u odraslom dobu dožive neko oštećenje na levoj polovini mozga mogu imati posledično oduzetost desne strane tela čak i uz nemogućnost ili otežanost govora. Međutim, ako oštećenje nastaje u ranom dečjem dobu, izgledi za oporavak su im mnogo veći jer postoji mogućnost da oštećene centre makar delom zamene oni koji se nalaze sa desne strane.

Činjenica da desna i leva polovina mozga nisu potpuno slicne građe i funkcije naziva se lateralizacija. Drugi naziv za ovu pojavu je funkcionalna specijalizacija hemisfera, jer su desni i levi mozak bolji ili specijalizovani za izvodjenje odredjenih funkcija.

Desnorukost i levorukost

Leva polovina mozga je bolja u verbalnim funkcijama kao sto su pamćenje reči, priča i brojeva te u sposobnostima koje zahtevaju analitičko mišljenje. Takodje leva hemisfera zadužena je za detalje, a obrađuje informacije od delova ka celini. Leva hemisfera u učenju nove veštine daje prednost tehnici korak po korak.

Desna polovina mozga je više zadužena za razumevanje vidnih i prostornih odnosa, sposobnosti konstrukcije, intuicije, ritam muzike, prepoznavanje lica osoba ili njihovih emocija, te kreativno mišljenje. Ona obrađuje informacije od celine ka delovima.

Kao mogući faktori uticaja na pojavu lateralizovanosti navode se nasleđe, porođajni stres, nivo hormona, naročito testosterona u fetalnom periodu…

Određeni ljudi se dobro služe obema rukama i nogama istodobno, pa ih zovemo ambidekster. Računa se da u ambidekstere spada oko 1% populacije.