Kako se Alchajmer manifestuje i da li je moguće sprečiti ga?

Kada ste poslednji put nešto zaboravili? Uključena pegla, ringla ili pitanje „gde su sada ključevi“ sastavni su deo života većine, ako ne i svih.

Ta zaboravnost je normalna i očekivana, jer mozak ne radi uvek istom brzinom i snagom, međutim, kada se zaboravnost sve više javlja i manifestuje kroz druge sfere života, onda se sumnja na senilnost i Alchajmerovu bolest.

Alchajmer predstavlja oboljenje prilikom kojeg dolazi do oštećenja moždanih ćelija koje se manifestuje lošim pamćenjem, razmišljanjem i samim ponašanjem.

Od lošeg ide ka sve lošijem i na kraju nastupa period kada osoba preživljava „drugo detinjstvo“ i kada joj je potrebno da neko u potpunosti preuzme brigu o njoj.

Simptomi Alchajmera

Kao što smo na samom početku rekli, kada su u pitanju simptomi Alchajmerove bolesti, svakodnevna zaboravnost je regularna pojava, ali se u određenim godinama, nešto poznijim, posmatra i na drugačiji način. Zaboravnost u tim poznijim godinama može da bude, ali i ne mora, indikator da Alchajmer „dolazi“. U najvećem broju slučajeva to pokazuje vreme. S vremenom zaboravnost se sa nekih svakodnevnih stvari i sitnica prenosi na zaboravnost poznatih mesta i ljudi van svog doma. A to sa ssobom donosi i tešku orijentaciju i nemogućnost snalaženja u prostoru van kuće. Na kraju, zaboravnost se prenosi i na bližnje i potpuno nesnalaženje i u svom domu.

Poslednji stadijum ove bolesti izaziva nemogućnost osobe da samostalno funkcioniše u osnovnim životnim potrebama kao što su hranjenje, kupanje, odlazak bilo gde, zbog čega je potrebna dvadesetčetvoročasovna briga.

Postoje određeni uzročnici koji ozbiljno utiču na razvoj bolesti. Među njima su visok kvrni pritisak, visok nivo holesterola u krvi, dijabetes, kao i gojaznost. Navike poput nekretanja i smanjene fizičke aktivnosti, nepravilna i nekvalitetna ishrana, previše prisutna upotreba mobilnih telefona i moderne tehnologije uopšte, takođe mogu uticati da se Alchajmer razvija, nastane ili da što progresivnije napreduje. Zato je veoma važna prevencija već od mlađih godina.

Prevencija Alchajmerove bolesti

Kako smo spomenuli da su rizične grupe onih koji imaju dijabetes, problem sa pritiskom, te osobe sa lošim životnim navikama, bitno je sve to najpre srediti. Kako visoki krvni pritisak, tako i dijabetes, mogu da se leče ili stave pod kontrolu. Životne navike su već stvar isključivo postojanja volje i želje da sebi pomognete.

Vreme provedeno u prirodi, fizička aktivnost poput svakodnevne šetnje, druženje sa ljudima, je nešto što generalno prija nervnom sistemu, a samim tim utiče preventivno kada je Alchajmer u pitanju. Veoma je važno i korigovati ishranu, obogatiti je sa što više vitamina, minerala, vlakana, te ubaciti i dodatke ishrani kroz suplementaciju. Posebno se izdvajaju ginko biloba, jojoba, vitamin B12, koenzim Q10, te uopšte hranljive materije koje ostvaruju pozitivan uticaj na nervni sistem.

Pored svega ovoga, pamćenje i mozak predstavljaju nešto što podrazumeva vežbanje. Vežbe memorije su bitne za održavanje koncentracije i rada mozga, a samim tim i preventivnog delovanja na Alchajmerovu bolest. Alchajmer se može izbeći ili se posledice mogu ublažiti redovnim vežbama pamćenja, igranjem društvenih igara, rešavanjem sudokua, ukrštenih reči, kvizova i uopšte svih vrsta igara koje zahtevaju memorisanje ili prisećanje naučenog.