Mentalno zdravlje zdravstvenih radnika

Kada se spominju mentalna stanja kao što su stres, anksioznost, depresija i sindrom sagorevanja, koji utiču na zdravlje, oni se obično pripisuju zdravstvenim radnicima, jer su oni njima najviše izloženi. Međutim, tokom ovog istraživanja, naišao sam na interesantan podatak da su zapravo instruktori joge na prvom mestu.

Temu sam izabrao iz razloga zato što se na našim prostorima uopšteno o mentalnom zdravlju slabo govori, a pogotovo o mentalnom zdravlju zdravstvenih radnika, jer se oni suočavaju sa brojnim izazovima i zbog toga što su oni ključan faktor za kvalitetnu i sigurnu zdravstvenu zaštitu.

Zašto je ova tema važna?

Ova tema je prvenstveno važna zbog toga što lošiji kvalitet zdravstvene nege dovodi do brojnih grešaka u sestrinskoj praksi. Zatim dolazi do povećanog broja bolovanja i  odlazaka medicinskih radnika iz profesije zbog nemogućnosti da se nose sa stresom. Takođe taj stres može dovesti do različitih hroničnih bolesti, a i povećani su konflikti u porodicama i osećaj izolacije.

Šta je uzrok zbog kojeg je narušeno mentalno zdravlje zdravstvenih radnika?

Uzroci problema mentalnog zdravlja mogu biti različiti kao što su: biološki faktori (geni, hemija mozga, porodična istorija mentalnih problema), životna iskustva (traume, zlostavljanje, gubitak voljene osobe), socio-ekonomski faktori (siromaštvo, nezaposlenost, nedostatak obrazovanja) i faktori okoline (stres, nasilje, nedostatak podrške).

Kada se govori o uzrocima mentalnog problema zdravtstvenih  radnika oni se odnose na veliki obim posla i manjak medicinskog osoblja, često suočavanje sa boli i smrću i teškim odlukama. Zatim ograničene pauze, vođenje nezdravog načina života, tabu oko mentalnog zdravlja u medicinskoj profesiji i finansijska nesigurnost. Odnosno, niske plate i nesigurni radni uslovi u nekim sistemima.

Cilj istraživanja

Cilj istraživanja  je bio proceniti nivo mentalnog zdravlja među zdravstvenim radnicima, uzimajući u obzir različite demografske faktore kao što su pol, starost i obrazovanje. Ispitati prisutnost simptoma mentalnih poremećaja (stres, anksioznost, depresija i sindroma sagorevanja). Analizirati faktore rizika i zaštitne faktore koji utiču na mentalno zdravlje zdravstvenih radnika (radno opterećenje,podrška u kolektivu i balans između posla i privatnog života. Takođe predložiti mere za unapređenje mentalnog zdravlja među zaposlenima u sektoru mentalnog zdravlja.

Metodologija rada

Istraživanje je sprovedeno putem online Google ankete koja je bila dostupna svim zdravstvenim radnicima širom zemlje i regiona. Takođe, istraživanje je sprovedeno kao opservaciona, studija preseka kombinovanog metodološkog pristupa (kvantitativno i kvalitativno). Period istraživanja bio je  od 16. do 28. marta 2025. godine. Broj učesnika iznosio je 80, s različitim obrazovnim profilima (doktori, medicinske sestre, farmaceuti, stomatolozi i drugi).

Korišćeni instrumenti prilikom istraživanja

 Podaci su prikupljeni putem Google ankete (Google Forms) koja je sadržala:

• demografska pitanja (pol, starost, zanimanje, nivo obrazovanja i drugo.)
• zatvorena pitanja sa ponuđenim odgovorima (na primer Likertova skala, višestruki izbor),  koja omogućavaju kvantitativnu analizu.
• otvorena pitanja, koja su učesnicima omogućila da iznesu lična iskustva, stavove i predloge vezane za mentalno zdravlje i radne uslove, što omogućava kvalitativnu analizu sadržaja.

Rezultati istraživanja

Najveći broj učesnika bio je ženskog pola (72,5%), dok je 27.5% bilo muškog pola. Starost učesnika u grupi od 25 do 35 godina iznosila 41.25%. Takođe, što se tiče obrazovnog profila, najveći broj ispitanika bili su doktori (45%) i medicinske sestre (13,75%). Većina ispitanika je navela da često oseća emocionalnu iscrpljenost i stres na radnom mestu, dok 22,5% smatra da su resursi za mentalno zdravlje u ustanovama loši ili vrlo loši. Samo 1,25% ispitanika smatra da su potpuno zadovoljni dostupnim resursima.

Najčešće navođeni stresori uključuju obim posla, rad u smenama (posebno noćnim), konfliktnu radnu sredinu, nejasnu raspodelu zadataka i odgovornost. Što se tiče strategija kako se medicinski radnici nose sa stresom, zaposleni navode da im pomažu razgovor sa prijateljima (33%), odmaranje ili putovanje (30%) i redovno bavljenje fizičkom aktivnošću (20%).

Mišljenja o stigmi su podeljena. Neki ispitanici smatraju da stigma više nije prisutna među zdravstvenim radnicima, dok drugi smatraju da stigma i dalje postoji.

Na pitanje u anketi koje je glasilo: „Postoji li nešto što bite poželeli da podelite o iskustvu u vezi sa radom i mentalnim zdravljem?“ Neki od komentara su glasili;

• U početku mi je rad bio naporan, kolege su bile užasne i dolazila sam svaki dan nervozna sa posla, puna negativne energije. Nakon par seansi na poslu se stanje popravilo, neke stvari su mi postale jasnije, upoznala sam kakav je ko i ne plašim se za svoje psihičko zdravlje kao pre.
• Ne, osim što zaista mislim da optimizam i pozitivan stav, kao i pozitivne misli značajno utiču na dobro mentalno zdravlje.
• Nepostojanje jasnih granica o zaduženjima i nerealno visoka očekivanja (koja potiču od neinformisanosti o vremenu potrebnom za obavljanje zadatka) stvaraju dodatni stres, pregorevanje i konflikte na radnom mestu.
• Rano prepoznavanje simptoma mentalnih bolesti je ključno u zbrinjavanju mladih. Mentalne bolesti utiču na sve aspekte života, a mladima je dodatni pritisak zbog mnogobrojnih obaveza.

Predlozi ispitanika za poboljšanje mentalnog zdravlja zdravstvenih radnika

Ispitanici su istakli nekoliko predloga kao što su :

• Česće odmore, radionice, profesionalnu podršku, sistematske preglede, bolje plate i bolje uslove rada.
• Trening emocionalnih kompetencija i razvoj sposobnosti za rad.
• Podrška nadređenih i adekvatno upravljanje ljudskim resursima.
• Rušenje stigmi edukacijom.
• Najbolji način za poboljšanje mentalnog zdravlja je trening, pomoću njega izbacimo svu nervozu, napetost i stres iz sebe, koja se nakupi pri samom radu. Samim tim smanjuje se i pritisak negativnih emocijalnih osećanja u radnom okruženju.
• Seminari, radionice, savetovališta za osobe sa problemima mentalnog zdravlja bi dosta pomogle onim licima koji se susreću sa ovim problemom.
• Godišnje ili polugodišnje obavezne procene mentalnog zdravlja osoblja u smislu prevencije sindroma sagorevanja i pružanja podrške u slučaju pojave istog.

Zaključak

Mentalno zdravlje zdravstvenih radnika  predstavlja ključni faktor za produktivnost i opšte blagostanje u radnim institucijama. Stres, emocionalna iscrpljenost i nedostatak podrške dovode mnoge do profesionalnog sagorevanja. Mentalno zdravlje zdravstvenih radnika ne sme biti tabu tema. Ovaj rad analizira percepciju  dostupnosti informacija i resursa o mentalnom zdravlju u različitim institucijama. Većina ispitanika (83.75%) zauzima negativan stav prema dostupnosti ovih resursa. Takođe, 22.5% ispitanika ocenilo je dostupnost informacijama kao lošu ili vrlo lošu, dok samo 15.25% ispitanika smatra da su resursi zadovoljavajući, a tek 1.25% ih je potpuno zadovoljno.

Istraživanje sugeriše da bi institucije trebale da razviju strategije za poboljšanje pristupa informacijama i resursima o mentalnom zdravlju, uključujući bolje informisanje, edukativne programe i povećanu dostupnost profesionalne podrške.