Spanać – Popajeva najveća zabluda

Greška je nastala kod stavljanja zareza, pa je sadržaj gvožđa bio 10 puta veći od realnog.

Sve je počelo od jedne „slučajne” greške naučnika Emila von Wolff-a koji je, 1870. godine, radeći analizu hemijskog sastava povrća pogrešno upisao vrednost sadržaja gvožđa kod spanaća. Greška je nastala kod stavljanja zareza, pa je sadržaj bio 10 puta veći od realnog. I tako je količina gvožđa od 0.02 g po kilogramu “ispravljena” u 0.2 g po kilogramu.

Ovo je otkriveno tek 1930. godine, ali očigledno nisu svi to saznali na vreme.
Baš tih godina (1929.) stvoren je i lik mornara Popaja koji je deci spanać predstavio kao „eliksir” koji mu daje snagu (i „mišićnu masu”) da uradi mnoge herojske podvige. Iako se govori da su kreatori Popaja na umu imali visok sadržaj vitamina A kao „gorivo za snagu”, „u narodu” je zasluga za tu „snagu i masu” pripisana visokom sadržaju gvožđa.
Istina je da u svom sastavu spanać ima gvožđe, ali manje od soje, bundevinog semena, raži, smokve, suncokretovog semena, indijskog oraha. Da budemo još precizniji spanać ima isto gvožđa kao i krompir pečen u ljusci. Ironija…

Eh, još jedna tragična vest, u spanaću ima malo gvožđa, ali je i to malo u nehem-obliku koji se sporo i slabije apsorbuje u našim crevima od hem-oblika, koji se nalazi u namirnicama životinjskog porekla, pre svega u crvenom mesu.

Izvor: pansport.rs / Foto: desktopbackground.org, medias.rs