Zašto zevamo?
2 min čitanja
Foto: wallpaperflare
Zašto zevamo? Odgovor na ovo pitanje nije nimalo lak, kao što se čini. Postoje brojne teorije zašto zevamo i vrlo malo istraživanja na ovu temu. Međutim postoji nekoliko opšteprihvaćenih uzroka zbog kojih zevamo.
Pre svega, prilikom promene visine u avionu, svojevoljno ćete zevati kako bi se izjednačio pritisak u srednjem uhu.
Drugi neosporni uzrok se zove socijalna empatija. Zapravo, ako vidite nekoga da zeva, ili ako čitate o tome, na primer upravo sada, vrlo verovatno je da ćete zevati. Psiholozi imaju dokaz da što imate više empatije, češće ćete zevati kada to neko uradi. Postoji neverovatan istraživački rad na ovu temu. Tačnije, ako ste vrlo bliski sa nekom osobom, zevaćete ako i oni to urade. Poredak je sledeći: najčešće zevate posle članova svoje porodice, prijatelja i na posletku posle stranaca. Znači, što je bliskiji odnos sa dotičnom osobom, verovatnoća da čete zevati posle nje je veća.
Šta kaže evolucija?
Jasno je da je zevanje vezano za pospanost i umor. Međutim, paradoksalno, izgleda da zevanje nije znak pospanosti, nego refleks koji naš mozak pravi kako bi nas razbudio. Tačnije, zevanje je vezano za dejstvo pojedinih hormona koji se istovremeno oslobađaju i povećavaju puls i budnost. Razlog zbog kojeg zevamo je pokušaj tela da nas održi budnim, makar i na kratno. Smatra se da u ovom aspektu evolucija ima bitan značaj. Zevanje se dešava upravo kada smo ranjivi i kada bi nam se moglo nešto neplanirano dogoditi.
Takođe, neposredno posle buđenja često nekoliko puta zevamo, što je upravo dokaz da je zevanje proces razbuđivanja.
Jedna od teorija je da je to način na koji se zagrejani mozak hladi. Ova teorija još nije dokazana, jer retko viđamo da neko zeva dok se sunča ili naporno vežba. U fiziološkom pogledu, disanje na otvorena usta može doprineti hlađenju nervnog sistema, ali nema dokaza da je to pravi razlog.
Na pitanje zašto zevamo postoje i opovrgnute teorije
Logična, ali opovrgnuta teorija je da zevamo da bi se krv bolje oksigenisala i da bi se uklonio suvišni ugljen-dioksid. Na prvi pogled, sve deluje logično, zevanjem povećavamo udahnutu količinu kiseonika za razliku od običnog udaha, ali istraživanjem je dokazano da ljudi ne zevaju često u okruženju sa smanjenom količinom kiseonika ili povećanom količinom ugljen-dioksida.
