Zdravstvena nega pacijenata sa shizofrenijom

Čovek, u sebi, prilikom rođenja donosi genetski materijal koji je programiran u skladu sa funkcionisanjem naših predaka. U zavisnosti od toga da li su naši preci imali neka nasledna obolenja ili ne, naš mozak će ih nositi u sebi. Za „aktiviranje“ gena  koji je nosilac oboljenja može uticati više faktora. To su najčešće faktori životne sredine, životni događaji, ali i fiziološki razvoj čoveka. Ljude sa slabom strukturom ličnosti i najmanji nepovoljni događaj može dovesti do psihopatološke reakcije ili obolenja. Takođe je važno naglasiti, da se  može desiti i obrnuto. Čoveka sa jakom strukturom ličnosti može uzdrmati smrt deteta, životna ugroženost ili bespomoćnost i dovesti ga u isto takvo stanje.

Shizofrenija se najčešće javlja između dvadesete i tridesete godine života, retko tokom rane adolescencije ili  kasne zrele dobi (nakon 45 godine), ali se javlja.

Dragocena saznanja o funkcionisanju ljudskog mozga i osnovi mentalnih poremećaja, kao i pronalazak novih lekova pružaju nadu mentalno obolelim osobama. Savremena psihijatrija oslanja se na multidimenzionalni pristup bolestima i njihovom lečenju, koji podrazumeva da biološki, psihološki i socijalni faktori udruženo deluju na pojavu somatskih i mentalnih poremećaja između kojih ne postoji oštra granica. Pema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja, među kojima je pored depresije i anksioznosti najčešća shizofrenija od koje boluje oko 24 miliona ljudi.

Definicija shizofrenije            

Shizofrenija se u svakoj stručnoj literaturi opisuje kao poremećaj funkcije mozga pri kojoj obolela osoba ima iskrivljenu sliku stvarnosti i u većini slučajeva ne može da razlikuje realnost od nestvarnih događaja. Bolest je okarakterisana kao složeni poremećaj funkcije mozga gde su prisutni karakteristični simptomi i koja dovodi do poremećaja važnih psihičkih funkcija i ponašanja s izraženim oštećenjem socijalnog, radnog i porodičnog funkcionisanja.

Zdravstvena nega pacijenata sa shizofrenijom

Psihijatrijska nega je specijalizovana oblast bolničke nege koju je usvojio nacionalni institut za mentalano zdravlje, kao oblast u psihijatriji od posebnog značaja. Medicinska sestra ima jasnu ulogu  u obezbeđivanju psihijatrijske nege pacijenata kod kojih je dijagnostikovan duševni poremećaj. Medicinska sestra prati i prepoznaje simptome i učestvuje u lečenju. Pomaže pacijentu i podstiče ga na održavanje i očuvanje zdravlja, na razne aktivnosti i  komunikaciju. Takođe, one mogu da sprovode praksu u raznim ustanovama, uključujući psihijatrijske bolnice, centre za mentalno zdravlje, opšte bolnice, zdravstvene agencije u okviru zajednica, vanbolničke klinike, domove, škole  i primarnu zdravstvenu zaštitu.

U svakoj fazi rane psihoze treba imati u vidu dugoročne ciljeve postizanja oporavka i prevencije relapsa, odnosno ponovnog javljanja pishoze. Neki zadaci koji uključuju monitoring i psihoedukaciju, predstavlja trajni proces koji se odvija u svim fazama bolesti. Uz odgovarajući tretman, lekove, terapiju, socijalnu interakciju i pozitivan način života, mnogi ljudi sa shizofrenijom mogu da uživaju u pozitivnom, zdravom i srećnom životu.                                                                                                       

Primarni, osnovni, zadaci medicinske sestre u toku nege bolesnika su unapređenje zdravstvene edukacije, poboljšanje socioekonomskih uslova, obrazovanje potencijalnih korisnika u skladu sa normalnim rastom  i razvojem, davanje upustava pre nego što su se simptomi javili i podrška članovima porodice i učestvovanje u društvenim i političkim aktivnostima.

Sekunadrni zadaci medicinske sestre u toku nege bolesnika su brza provera i evaluacija klijenata, unapređenje hitnog lečenja, intervencije u krizi i terapijski milje, kontrola primene lekova, sprečavanje suicida, savetovanje u okviru planiranog vremena, vođenje psihoterapije, kao i društveno i organizaciono angažovanje.

Sestrinske intervencije po procesu zdravstvene nege

Mnogi autori su se bavili definisanjem procesa zdravstvene nege, ali čini se da su najkompletniju definiciju dale Đuranović D. i Tijanić M. Njihova definicija glasi:

“Proces zdravstvene nege je naučno zasnovan sistem rada medicinske sestre usmeren na identifikovanje i rešavanje problema pojedinca, porodice  i zajednice za negom, koje proizilaze iz njihovog reagovanja na zdravstvene problem i druge životne situacije u vezi sa zdravljem”.

Proces zdravstvene nege kao sistem rada medicinskih sestara i kao složena metoda ima svoju strukturu. Sastoji se iz faza koje su međusobno povezane i proizilaze jedna iz druge.

Strukturu procesa čine sledeće faze:

• Utvrđivanje potreba za negom;
• Postavljanje dijagnoze njege  i kolaborativnih problema ;
• Planiranje nege;
• Realizacija ;
• Evaluacija;

Utvrđivanje potreba za negom

Utvrđivanje potreba za negom je temelj procesa zdravstve nege. Od utvrđenih potreba za negom zavisi kvalitet svih ostalih faza procesa. To je složena faza procesa u kojoj sestra korak po korak, zajedno sa korisnikom nege procenjuje psihofizičko,socijalno,subjektivno  i funkcionalno stanje. Da bi se utvrdile potrebe za negom, medicinska sestra mora da zna šta su potrebe, kada i kako se ispoljavaju i njihovu međusobnu povezanost. Većina autora potrebe definiše kao pokretačku snagu koja mora biti zadovoljena da bi čovek normalno funkcionisao. Problem nastaje ako potreba ne može da se zadovolji. Etape u utvrđivanju potreba za negom se sastoje od prikupljanja podataka, provere podataka, sređivanja i obrade podataka, identifikacije problema i donošenje zaključaka, klasifikacije problema i donošenje zaključaka, klasifikacije potreba prema prioritetu, evaluacije i dokumentovanja.

Postavljanje dijagnoze nege i kolaborativnih problema

Dijagnoza nege i kolaborativni problem proizilaze iz utvrđenih potreba za negom. Danas je opšteprihvaćena definicija dijagnoza zdravstvene nege koju je dalo severnoameričko društvo medicinskih sestara. Autori su proširili i usmerili definiciju prema područijima nege i ona glasi: “Sestrinska dijagnoza je specifični zaključak o reagovanju pojedinaca, porodice i zajednice na aktuelni ili potencijalni zdravstveni problem ili druge procese vezane za zdravlje  koje služba zdravstvene nege može samostalno da spreči, ublaži ili reši”.

Dijagnoze nege mogu da budu:

• aktuelene (predstavlja aktuelni problem pojedinca, porodice ili zajednice, koji sestre mogu samostalno da tretiraju u cilju umanjenja ili rešavanja problema);
• potencijalne (predstavlja problem pojedinca porodice i zajednice koji sestre samostalno mogu da spreče);
• moguće da predstavlja pretpostavku ili hipotetički zaključak sestre o postojanju nekog problema za koji nema dovoljno podatataka, odnosno podaci su nepotpuni,a sestra intuitivno oseća da problem postoji;
• dijagnoze usmerene prema zdravlju (predstavljaju zaključak sestre o određenom novou zdravlja pojedinca, porodice i zajednice).

Što se tiče kolaborativnih problema autori ih definišu kao sve zdravstvene i druge problem vezane za zdravlje u čijem rešavanju učestvuje medicinska sestra zajedno sa drugim stručnjacima, kao član zdravstvenog ili multisektorskog tima.

Sestrinske intervencije po procesu zdravstvene nege

Planiranje nege proizilazi iz utvrđenih potreba za negom i dijagnoze nege, odnosno kolaborativnih problema.

Za uspešno planiranje potrebno je preduzeti više koraka:

• izdvajanje prioriteta (treba izvršiti u I i II fazi), korišćenjem modela “Hijerarhija potreba” po Maslovu;
• postavljanje ciljeva (kratkoročni do nedelju dana, dugoročni do dve nedelje, dugoročni do mesec dana, nekad i više);
• izbor strategija nege (izbor pristupa, metoda, postupaka, imajući u vidu preostale snage bolesnika, sposobnost i spremnost za sarasdnju, formulisane dijagnoze nege  i željeni ishod formulisan u cilju);
• preuzimanje lekarskih naloga (ordinirane terapije, dijagnostičkih procedura, na koje vreme treba kontrolisati vitalne znake i druge parametre);
• dokumentovanje planirane nege

Realizacija

Realizacija zdravstvene nege podrazumeva sprovođenje plana nege i specifičnih intervencija koje su usmrene prema rešavanju dijagnoza nege, kolaborativnih problema, odnosno prema postizanju ciljeva nege. Jednostavnije rečeno, realizacija nege je “stavljanje plana u akciju”. Ova faza je najznačajnija za štićenika, jer je nega zdravih značajna za prevenciju bolesti, a nega bolesnih je sastavni deo lečenja. Od kvaliteta zdravstvene nege  zavisi rešavanje najznačajnijih problema štićenika, kao što su zdravstveni, lični i porodični problem. Sprovođenje zdravstvene nege od medicinskih sestara zahteva ne samo dobro poznavanje svoje struke, već i niza veština bez kojih ne može da pruži zadovoljavajući nivo nege.

Evaluacija

Većina autora evaluaciju definiše kao kritičku procenu vrednosti rada. To znači da se rad vrednuje u celini, ali i delovi rada kao što su aktivnosti, metode, sredstva i uslovi rada. Zdravstvena nega kao složena i odgovorna delatnost zahteva analizu i saznanja još u toku rada kao programa nege. Nakon realizovanog programa treba da usledi svestrana analiza i ocena kvaliteta i kvantiteta rada sestara kroz analizu ciljeva i njihovog postignuća. Evaluacija je faza procesa zdravstvene nege koja je samostalna ali i integrisana u sve druge faze procesa. Takođe je veoma složena posebna intervencijau nezi, koja se planira, zahteva vrreme i kao takvu je obavezno treba evidentirati.

Cilj rada

Cilj ovog rada je prikaz pacijenta oboljelog od shizofrenije po principu zdravstvene nege, utvrđivanje njegovih potreba i prikaz sadržaja setrinskih intervencija kod posmatranog pacijenta. Takođe, cilj je bio ispitati samostalnost pacijenta u obavljanu svakodnevnih životnih aktivnosti, ispitati kognitivne sposobnosti, kao i prisutnost depresije.

Metodologija rada

Tip studije bio je po prikazu pacijenta. Vreme istraživanja bilo je 28.07.2023. godine u JZU, Psihijatrija Sokolac (žensko akutno odeljenje). Instrumenti istraživanja  bili su istorija bolesti pacijenta (dostupna na ženskom akutnom odeljenju JZU Psihijatrije Sokolac) i sestrinska anamneza uzeta od pacijenta. Podaci su prikupljeni metodom posmatranja, merenjima i analizom sestrinske dokumentacije.

• АDL  (KATZ INDEX OF INDEPENDENCE IN ACTIVITIES OF DAILY LIVING)

Široko korišćena metoda kojom se procenjuje mogućnost izvođenja kompleksnijih aktivnosti lične nege i korišćenje određenih pribora (instumenata) za svakodnevni život. On se posebno odnosi na aktivnosti koje omogućuju nezavistan život, kao što je mogućnost korišćenja telefona, kuvanje, kupovina, briga o finansijama, uzimanje lekova i spremanje obroka. Aktivnosti se ocenjuju na skali od tri poena, idući od nezavisnosti, preko potrebe za manjom pomoći do potpune bespomoćnosti.

• АDL  (KATZ INDEX OF INDEPENDENCE IN ACTIVITIES OF DAILY LIVING)

Test koji rangira adekvatnost 6 funkcija: kupanje, oblačenje, higijenu, kretanje, inkontinenciju i ishranu. On objašnjava njihov nivo u specifičnoj tački vremena i objektivno ocenjuje njihovo izvođenje. Rezultat od 6 bodova ukazuje na punu, očuvanu funkciju, rezultat od 4 boda ukazuje na umereno oštećenje i od 2 boda ili manje označava ozbiljno funkcionalno oštećenje.

• MINI-COG ТЕСТ

Kratki testovi koji proveravaju sposobnost pamćenja, kao što je mogu biti korisni kao metoda probira koja će pomoći u prepoznavanju onih pojedinaca kojima bi koristile dodatne pretrage i procene da se utvrdi imaju li demenciju. Mini-cog je kratki kognitivni test koji uključuje procenu mogućnosti starije osobe da se priseti tri reči i da nacrta sat. U ovom sistemskom pregledu autori su pretražili medicinsku literaturu kako bi pronašli studije koje su procenile koliko je ovaj dobar za razlikovanje osoba koje imaju i koje nemaju demenciju, u upoređivanju sa vrlo opsežnom obradom specijalista za demenciju.

• Za procenu težine bolesti koristila se skala GDS  (GERIATRIC DEPRESSION SCALE)

Skala geriatrijske depresije (GDS) je test skrininga koji se koristi za identifikaciju simptoma depresije kod starijih odraslih osoba.GDS je dostupan u dugom obliku koji se sastoji od 30 pitanja, a najčešće se koristi kratak oblik koji ima 15 pitanja. Postoji i GDS sa pet predmeta koji pokazuju da je istraživanje uporedivo sa formom pitanja od 15 pitanja u smislu efikasnog prepoznavanja depresije.Rezultat iznad pet ukazuje na depresiju.U dugom obliku, ocena se smatra normalnom ako je između 0-9; indikator blage depresije je između 10-19, a pozitivna za ozbiljnu depresiju je između 20-30. Ako se koristi verzija od pet stavki, rezultat od dve ili više pokazuje depresiju.

Rezultat

KATZ SKALA NEZAVISNOSTI U DNEVNIM  AKTIVNOSTIMA

КАTZ SKALA NEZAVISNOSTI U DNEVNIM AKTIVNOISTIMA
АКТИВНОСТИ (бодови 1 или 0)	ZAVISNOST (ne treba nadzor ili pomoć)	ZAVISNOST (uz nadzor )
KUPANJE  1	Kupa se sam u potpunosti, ili je potrebna pomoć za kupanje samo jednog dela tela (leđa, donji  ekstremiteti) 1 bod	Potrebna pomoć u potpunosti od starne drugog lica 0 bodova
OBLAČENJE  1	Sam se oblači bez pomoći ili je potrebna pomoć da obuje cipele, zaveže pertle 1 bod	Potrebna pomoć u potpunosti da se osoba obuče 0 bodova
ТOALET   1	Sam ide u toalet 1 bod	Potrebna pomoć za odlazak u kupatilo                                             0 bodova
КRETANJE   1	Kreće se izvan kreveta ili stolice bez pomoći 1 bod	Potrebna pomoć pri prelasku sa kreveta ili stolice 0 bodova
INKONTINENCIJA 1	Кontroliše mokraćnu bešiku i creva 1 bod	Treba nadzor u kontroli mokraćne bešike i creva 0 bodova

HRANJENJE 1

Hrani se i jede samostalno bez  pomoći 1 бод

Treba pomoć pri  jelu ili se hrani intravenski 0 bodova

Tumačenje: 

• 6 bodova – funkcija očuvana u potpunosti 
• 4 boda – umereno
• 2 boda – ozbiljno oštećenje

Pacijentov skor u toku hospitalizacije  iznosi 6 što znači da je funkcija očuvana u potpunosti, ali problem može nastati nakon otpusta pacijenta zbog nepridržavanja propisane terapije (što je i ranije bio slučaj).

LAWTON SKALA INSTRUMENTALNIH AKTIVNOSTI
AKTIVNOSTI	RADNJE	BODOVI
Možete li sami pripremiti jelo?	Može bez pomoći Treba neku pomoć Nesposoban/na  totalno da pripremi neko jelo	2 1 0
Možete li sami raditi kućanske poslove?	Može bez pomoći Treba neku pomoć Nesposoban/na  da radi bilo koji posao	2 1 0
Možete li sami oprati veš?	Može bez pomoći Treba neku pomoć Nesposoban/na  da opere veš	2 1 0
Da  li uzimate ili možete li uzimati propisanu terapiju?	Može bez pomoći- korektne doze u pravo vreme Treba neku pomoć- neko ga/je podseti da uzme lek i sl. Nesposoban/na na  da uzme lek bez ičije pomoći	2   1 0
Možete li putovati prevoznim sredstvima?	Može bez pomoći Treba neku pomoć Nesposoban/na da putuje	2 1 0
Možete li kupovati namirnice?	Može bez pomoći Treba neku pomoć Nesposoban/ na da ide u kupovinu	2 1 0
Možete li upravljati svojim novcem?	Može bez pomoći Treba neku pomoć Nesposoban/na  da  upravlja svojim novcem	2 1 0
Možete li koristiti telefon?	Može bez pomoći Treba neku pomoć NesposobanIna na da koristi telefon	2 1 0

Tumačenje:

Od 0 do 4 boda- totalni zavisni

Od 4 do 6 bodova – međuzavisni                           

Od 6 do 8 bodova – samostalni.

            Pacijentov skor u toku hospitalizacije  iznosi  12 što bi značilo samostalnost . Međutim, odgovor koji je nosio 0 bodova je  pitanje; ,, Da li uzimate i možete li sami uzimati propisane lijekove?“.Na osnovu ovoga se može se zaključiti da postoji rizik u pogledu obavljanja ostalih životnih aktivnosti koje su trenutno označene sa najvećim ocenama.

MINI KOGNITIVNI TEST – PROCJENA KOGNITIVNOG STATUSA

Pacijent je dobio zadatak da ponovi i zapamti 3 riječi: kuća, dete i lopta. Nakon što je uspešno ponovio zadate reči imao je zadatak da za 3 minute nacrta sat koji pokazuje vreme 11 časova i 5 minuta.Pacijent je,za vrlo kratko vreme, uspješno obavio zadatak, osim što nije napisao brojeve već crte, ali je precizno nacrtao kazaljke i označio vreme na satu. Nakon toga  pacijentu je rečeno da ponovi reči na početku testa i uspješno je to uradio

Pacijentov crtež

Tumačenje:

Za dobro nacrtan sat sa kazaljkama koje tačno pokazuju vreme (1-2 boda). Za svaku uspešno ponovljenu reč (po 1 bod)

• 0-3 nalaz govori u prilog poremećaja pamćenja

• 4-5 uredan nalaz

Pacijentov ukupni skor iznosio je 5, što znači da su njegove kognitivne funkcije u toku hospitalizacije trenutno očuvane, ali  postoji rizik da one budu narušene ukoliko se pacijent ne bude pridržavao propisane terapije nakon otpusta.

GERIJATRIJSKA SKALA DEPRESIJE (SKRAĆENI OBLIK)
1. Јeste li zadovoljni svojim životom?	DA	NЕ
2. Nemate više interesa za aktivnosti ?	DА	NЕ
3. Оsećate li da je vaš život neispunjen?	DА	NЕ
4. Često vam je dosadno?	DА	NЕ
5.Jeste li većinu vremena dobrog raspoloženja?	DА	NЕ
6.Strahujete kako vam se nešto loše može dogoditi?	DА	NЕ
7.Osećate li se srećnim većinu vremena?	DA	NЕ
8.Osećate li se bespomoćno?	DА	NЕ
9.Provodite li najveći dio kod kuće i teško prihvatate nove stvari I saznanja?	DА	NЕ
10.Imate li više problema u pamćenju nego većina ljudi?	DА	NЕ
11.Kako je lepo biti živ čak I bolestan ?	DА	NЕ
12.Оsećate li bezvednost (onakvim kakvim ste sada)?	DА	NЕ
13. Оsećate li se puni energije I volje za aktivnošću?	DА	NЕ
14.Vaša situacija je beznadna?	DА	NЕ
15. Smatrate li da se većina ljudi oseća bolje nego vi?	DА	NЕ

Tumačenje:

Odgovori: Ima ukupno 15 bodova.

• Na pitanja pod brojevima: 1,5,7, 11, 13 za odgovor NE – 1 bod
• Za ostala pitanja pod brojevima:  2, 3, 4, 6, 8, 9, 10, 12, 14, 15  za odgovor DA – 1 bod
• Nema depresije:  0- 4 boda
• Depresija srednjeg inteziteta:  5-9 bodova
• Depresija viskokog inteziteta:  10-15 bodova

Pacijentov skor u toku hospitalizacije je iznosio 3 boda, što znači da nije u stanju depresije. Međitim, i ovde postoji rizik od potencijalnog pogoršanja pacijentovog stanja iz istog razloga kojeg smo naveli u prethodnim testiranjima (ne pridržavanja propisane terapije) .

Diskusija

Prva psihotična epizoda često je razlog, za prvi kontakt pacijenta sa zdravstvenim radnicima i službama za mentalno zdravlje. U velikom broju slučajeva prva psihoza predstavlja traumatično iskustvo i za samu osobu, ali  i za članove porodice. Ovo je često povezano sa negativnom percepcijom mentalnih oboljenja i stigmom, ali i neprijatnim iskustvima prijema u bolnicu i strahom od psihijatrijskog tretmana. Sve to doprinosi poricanju bolesti, neprihvatanju dijagnoze i posledičnog tretmana, te štetnom prolongiranju perioda netretirane psihoze.

Poznato je da istraživanja na starijim shizofrenim bolesnicima je zanemarena, tj.nema fokus na ovu populaciju koja će se vremenom uvećati, te je neophodno da se tome posveti pažnja.

Kod mladih osoba situacija se dodatno komplikuje i zbog visoke incidencije zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, što otežava kliničku sliku i tretman. Zbog toga je veoma važno osigurati da prvi kontakti sa službama i stručnjacima za mentalno zdravlje budu pozitivni, da pruže nadu i da minimiziraju narušavanje samopuzdanja. Takođe, važno je obučiti stručnjake da prepoznaju prodromalne faze psihoze i rane psihotične simptome, kako bi se izbeglo ,,kašnjenje” u ranom postavljanu dijagnoze i pristupu efektivnom tretmanu. Rane intervencije kod prvih psihoza imaju višestruke koristi, jer dovode do smanjenja:

 1) poremećaja interpersonalnih relacija (unutar porodice, sa vršnjacima)

2) poremećaja u procesu obrazovanja ili rada

3) potrebe za bolničkom njegom

4) potrebe za visokim dozama antipsihotika

5) rizika od povrata bolesti

 6) rizika od suicida

7) rizika od lošijeg fizičkog zdravlja

 8) rizika od sekundarne zloupotrebe psihoaktivnih supastanci i umanjuju ukupne troškove tretmana

Procena i kontinuirani monitoring mentalnog stanja se često obavlja timski, a medicinska sestra ima centralnu ulogu u osiguravanju provođenja kontinuiranog monitorniga. Uspešna intervencija pružanja pomoći u kontroli akutnh psihotičnih simptoma i podsticanja oporavka moguća je samo ako tim ima jasnu sliku o mentalnom stanju osobe i načinu na koji se ono menja, kao i prisutnim rizicima koji su povezani sa datim stanjem. Kao najčešći problem se može pojaviti otpor ili neredovnost u uzimanju psihofarmatika.

Medicinska sestra može olakšati pridržavanje kroz psihoedukaciju o razlozima za primenu lekova. Neophodno je da ona ili drugi za to kompetentan član tima, objasni potencijalne sporedne efekte psihofarmaka i njihove indikacije, te objasni odluke koje se moraju doneti radi postizanja odgovarajuće ravnoteže između delotvornosti i sporednih efekata. Da bi osoba nastavila sa uobičajenim zadacima, održala svoju socijalnu mrežu i nastavila razvojnu putanju neophodna je psihološka adaptacija na iskustvo psihotične epizode. Ispitivanje i adaptiranje načina na koji osoba interpretira psihotičnu epizodu, predstavlja važan zadatak u koordinisanoj brizi tokom akutne faze.

Veoma je važno da profesionalci u oblasti zdravlja usvoje holistički koncept o zdravlju koji prepoznaje povezanost mentalnog i fizičkog zdravlja. Zanemareno područije u našoj praksi je kvalitetna briga za fizičko zdravlje ljudi koji pate od mentalnih poremećaja. Pacijenti izveštavaju, da se njihove potrebe vezane za fizičko zdravlje, često posmatraju kroz prizmu mentalnog poremećaja i dijagnoze.

Zaključak

Nakon završetka hospitalizacije, fizičko i psihičko stanje pacijenta se značajno poboljšalo.

Pacijent je iskazao zadovoljstvo:

• kvalitetom zdravstnenih usluga;
• dobijenim informacijama i komunikacijom sa zdravstvenim radnicima;
• pruženom zdravstvenom negom i tretmanom u hospitalnim uslovima;
• dostupnošću medicinskih sestara.

Procesom zdravstvene nege je postignuto:

• Pacijentovo opšte stanje se popravilo;
• Pacijent je stekao znanje o bolesti i terapijskim procedurama;
• Pacijent koristi propisanu terapiju;
• Pacijent vodi brigu o sebi;
• Nije došlo do socijalne izolacije;
• Nije došlo do samopovređivanja i suicida;
• Nije došlo do nasilja;
• Nije došlo do promene pacijentovog misaonog procesa shvatanja i razumevanja;
• Nije došlo do pacijentovog izmenjenog subjektivnog stanja u toku hospitalizacije;
• Nije došlo do loših porodičnih odnosa;
• Nije došlo do narušavanja pacijentove neverbalne komunikacije;
• Nije došlo do gubitka pacijentovih kognitivnih sposobnosti;
• Nije došlo do smanjenog pacijentovog samopuzdanja;

Uloga medicinske sestre u zdravstvenoj nezi psihijatrijskih pacijenata je od posebne važnosti. Osim što mora pružiti kvalitetnu njegu i podršku pacijentu u najtežim trenucima, trebalo bi da se uključi i u preduzimanju odgovarajućih aktivnosti koje  bi se odnosile na redukovanje stigme i diskriminacije koja prati oboljele od teških mentalnih poremećaja i nejednak pristup službama i uslugama zdravstvene zaštite.