Alkoholni delirijum tremens

Alkoholni delirijum tremens je najteža psihijatrijska komplikacija alkoholozma i najčešća psihoza alkoholičara. Može se javiti posle višegodišnjeg intenzivnog opijanja (6-10 godina) i treba imati u vidu da je u tom slučaju normalan metabolizam narušen i da je alkohol zauzeo značajno mesto u metaboličkim procesima, dakle ovde se govori o fizičkoj zavisnosti.

Kada je prisutna samo psihička zavisnost, pacijenti mogu da apstiniraju bez propratnih simptoma, ali postoji psihička želja, žudnja za uzimanjem alkohola i osoba se bez alkohola oseća nekompletnom. Vrlo često povezuje uzimanje alkohola sa osećajem zadovoljstva i olakšanja. Kod fizičke zavisnosti osoba mora da uzima alkohol, jer u suprotnom može da doživi užasne simptome apstinencije karakteristične za delirijum što predstavlja životno ugrožavajuće stanje.

Najvažniji faktor u nastanku delirium tremensa i ključni momenat, jeste prestanak upotrebe alkohola posle perioda hronične intoksikacije (tremor može da se javi 6-8 sati, halucinacije 8-12 sati i epileptični napadi od 12 do 24 sati).

Kako se manifestuje alkoholni delirijum tremens?

Osnovni znaci da pacijent ulazi u stanje delirijuma su: dezorijentacija (vrlo često ne znaju gde se nalaze, ko su ljudi oko njih, koji je datum i slično), psihomotorni nemir, iluzije, halucinacije, prvenstveno optičke kada pacijent vidi miševe, paukove, gmizavce, a takođe i taktilne halucinacije kada oseti po svojoj koži gamižanje raznih insekata, intenzivan strah, febrilnost, preznojavanje, dehidratacija, intenzivan specifičan tremor i amneziju, potom poremećaj govora, hoda i neosetljivost na bol.

Karakterističan je i fizički aspekt pacijenta sa živom ekspresijom lica, podbulošću, crvenilom očiju cijanozom usana i uznemirenošću kada se kroz mimiku ispoljava strah pomešan sa euforijom, čest je veseli izgled (tzv. smeh pod vešalima). Ono što je karakteristično za alkoholni delirijum jeste poremećaj krvnog pritiska i srčanog ritma. Poremećaj srčanog ritma zahteva primenu antiaritmika, prvenstveno beta-blokatora, jer u suprotnom bi moglo doći do iznenadne srčane smrti.

Laboratorijski nalazi pokazuju albuminuriju, oliguriju, ubrzanu sedimentaciju, azotemiju, hipokalijemiju, povećanu kiselost organizma.

Iskusni alkoholičari koji su se bezuspešno lečili nekoliko puta, pri prestanku opijanja mogu da osete simptome poput preznojavanja, gubitka apetita, straha, blagog tremora. Čak i sami navode da vide paučinu, miševe i zbog toga se javljaju dobrovoljno na lečenje, jer ovo nije situacija s kojom se prvi put susreću. Čak sa sobom i donose alkohol u maloj bočici koji su po malo uzimali, da bi kupirali simptome apstinencije.

S druge strane postoje pacijenti koji sasvim slučajno dođu u stanje apstinencije i nastanak delirijuma, najčešće zbog povreda i iznenadnih operacija, kada tokom hospitalizacije alkohol nije dostupan.

Terapija alkoholnog delirijum tremensa

Lečenje podrazumeva hospitalizaciju i primenu lekova u odnosu na stanje koje dominira kod pacijenta. Najčešće su to lekovi iz grupe benzodijazepina, anstipsihotika, beta-blokatora. Značajno mesto zauzimaju rehidracija i primena vitamina. U idealnim uslovima bi bilo poželjno da pacijent bude na konstantnom monitoringu do povlačenja simptoma i stabilizacije opšteg stanja.

Nakon stabilizacije opšteg somatskog stanja može se pristupiti lečenju alkoholizma kao bolesti zavisnosti primenom lekova, psihoterapije i pružanja podrške pacijentu i porodici. Veoma je bitno razumeti pacijenta, njegovu slabost, psihičku zavisnost sa kojom mora da se bori doživotno, ali i edukovati porodicu da budu pravilna potpora, jer manjak podrške, učestale kritike i okrivljivanje pacijenta mogu biti okidač za ponovno vraćanje alkoholnom piću.