Inhibitori beta laktamaza
1 min čitanja
Foto: wallpapertop
Inhibitori beta laktamaza spadaju u beta laktamske antibiotike.
Inhibitori beta laktamaza imaju sposobnost da se vezuju za transpeptidazu bakterijske ćelije. Ali nedovoljno jako pa je njihovo atibakterijsko dejstvo slabo. Međutim ireverzibilno se vezuju za beta laktamaze inaktivišući ih, ali se pri tom i sami inaktivišu. Zbog svega spomenutog ovi lekovi se nikada ne koriste kao monoterapija, već uvek u kombinaciji sa nekim drugim penicilinima. Glavni predstavnici su sulbaktam, tazobaktam i klavulanska kiselina.
Najčešće fiksne kombinacije se koriste sa aminopenicilinima i acilureidopenicilinima.
Pošto imaju sposobnost da inaktivišu beta laktamazu (enzim kojim se bakterije bore protiv antibiotika, beta laktama), omogućavaju ostalim antibioticima koji su osetljivi na ovaj enzim da deluju na bakterisku ćeliju jer se ponovo uspostavlja dejstvo na prvobitan antibakterijski spektar. Najčešće fiksne kombinacije se koriste sa aminopenicilinima i acilureidopenicilinima. Te kombinacije predstavljaju rezerne antibiotike koji se nažalost sve češće koriste u slobodnoj prodaji i dovode do povećanja rezistencije.
- Ampisucilin® je kombinacija ampicilina i sulbaktama, koristi se u terapiji bolničkih infekcija.
- Panklav® predstavlja kombinaciju amoksicilina i klavulanske kiseline, može se naći u slobodnoj prodaji i koristi se vanbolničke infekcije, rezervni je antibiotik.
- Tazocin® je fiksna kombinacija piperacilina i tazobaktama, koristi se za bolničke infekcije, rezervni je antibiotik i ima primenu kod neutropeničnih pacijenata.
