Kako sprečiti šlog?

Kada u pojedinim delovima mozga dođe do prekida dotoka krvi nastaje moždani udar ili šlog.

Posledice šloga mogu biti različite, nastaju usled toga što, posle šloga, pogođeni deo mozga prestaje da funkcioniše i onda dolazi do neuroloških ispada organizma.  Najčešće su  neurološke i psihičke posledice šloga, a najučestalije su gubitak moći govora i gubitak snage u ruci ili nozi. Neurološka oštećenja se ispoljavaju kod čak 80% onih koji su preživeli šlog, dok skoro 30% pacijenata ima oštećenje ravnoteže i otežani hod ili čak potpunu oduzetos ekstremiteta.

Mnogi pacijenti, ni posle nekoliko meseci od moždanog udara, ne uspeju da se oporave i vrate funkciju nekim delovima tela, na primer šaci, čija fukncija u najvećem broju moždanih udara strada. Za moždani udar se kaže da je hitno stanje u medicini, zato što veliki broj pogođenih pacijenata prođe sa trajnim oštećenjima ili je čest smrtni ishod, a neki uspeju da se oporave uz rehabilitaciju, a preventivno pomažu i lekovi za moždani udar.

Kako reagovati u slučaju šloga?

Najčešći simptomi šloga su nagla jaka glavobolja, konfuzija i naglo nastala promena stanja svesti, otežan ili onemogućen govor, „duple slike“, gubitak vida, vrtoglavica, gubitak ravnoteže, slabost i utrnulost jedne strane tela i čak paraliza. U prva tri sata od prepoznavanja ovih simptoma, treba da se javite lekaru, hitna i blagovremena reakcija lekara sprečiće poguban ishod, zato što je šlog jedan od najčešćih uzroka smrti. Ukoliko se u prva tri sata pacijent javi lekaru i on primeni trombolizu (specifičnu terapiju kod stanja šloga), šanse za preživljavanje se znatno povećavaju.

Pošto je stabilizovao pacijenta, lekar određuje dalju dijagnostiku kako bi potvrdio da je reč o moždanom udaru. Dijagnostika u ovom slučaju uključuje analizu krvi, analizu hemostaze, CT (skener) mozga, CT angiografiju moždanih arterija, magnetnu rezonancu mozga, dopler ultrazvuk karotidnih arterija, EKG, ultrazvuk srca. Kad prikupi rezultate odrediće terapiju, takođe lekovi za moždani udar se uvode u terapiju.

Lekovi za moždani udar

Kada je reč o sprečavanju i lečenju šloga, veoma važnu ulogu imaju preventivne mere koje mogu biti primarne i sekundarne. Primarnom prevencijom sprečava se da do udara uopše dođe, a sekundarnom se sprečava sledeći moždani udar. Primarna prevencija zasnovana je na borbi protiv faktora rizika, od kojih su neki neizlečivi, a najčešći faktori su: pol (smrtnost je veća kod žena, ali muškarci češće obolevaju), životno doba (veći broj godina je veći rizik), rasa (češće se javlja kod pripadnika crne rase) i bitni su nasledni faktori. Kod osoba sa povećanim rizikom savetuje se kardiološki i neurološki pregled. Uglavnom je dovoljno da se odrade odgovarajući parametri u krvi, ultrazvučni pregled arterija vrata i baze mozga.

Lekar treba da ispita sve relevantne faktore kao što su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povišen holesterol i trigliceridi, poremećaj srčanog ritma, pušenje, zloupotreba alkohola, gojaznost, fizička neaktivnost, neadekvatna ishrana i stres. Odrediće Vam lekove koji direktno nisu lekovi za moždani udar, ali preventivno utiču da do njega ne dođe. Pomenuti faktori moraju da se prate i leče. Vrlo je važno da se lekovi uzimaju redovno i to uz obavezan savet sa lekarom. Stručna procena faktora rizika za nastajanje moždanog udara je neophodna, kao i korekcija i lečenje, zato što zanemarivanje nekih faktora kao što su povišen krvi pritisak, poremećaj srčanog ritma, povišen holesterol i trigliceridi mogu biti presudni u nastanku šloga.