Libido u osnovi svega

Libido je termin koji se obično koristi da opiše seksualni nagon ili želju za seksualnom aktivnošću. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je seksualno zdravlje stanje fizičkog, emocionalnog, mentalnog i socijalnog blagostanja. Štaviše, savremeni lekari prepoznaju značaj libida kao jednog od ključnih pokazatelja opšteg zdravlja i kvaliteta života.

Kroz istoriju, izraz ‘libido’ je imao različito značenje u radu psihijatara i psihoanalitičara. To uključuje Sigmunda Frojda, koji ga je stavio na jednu stranu svog instinktivnog dualizma, kao i Karla G. Junga, koji je identifikovao libido kao psihičku energiju. Danas se ovako široke definicije retko koriste, a kada govorimo o libidu, uglavnom smo koncentrisani na seksualni nagon.

Libido i evoluciona perspektiva

Libido je po svom poreklu zamišljen kao biološki. Danas na libido utiče mnoštvo razvojnih, psihosocijalnih i kulturnih faktora. Prepoznat je kao važna sila u darvinističkoj evoluciji prirodne selekcije, sa evolucionom svrhom da podstakne vrste da se razmnožavaju i prenesu svoj genetski materijal na sledeće generacije.

Generalizovani seksualni nagon je uobičajena osobina reprodukcije sisara i ptica. Stoga, mnoge vrste doživljavaju fluktuacije u svojoj seksualnoj reakciji tokom estrusnog ciklusa. Žene ostaju seksualno prijemčive u fiziološkom smislu tokom menstrualnog ciklusa, sa suptilnim cikličnim varijacijama. Iz evolucione perspektive, svaki mehanizam koji može povećati učestalost snošaja tokom plodnih dana ima selektivnu prednost jer poboljšava šanse za začeće.

Ljudski seksualni nagon je veoma mentalan sa dubokim korenima u našem kulturnom okruženju. Iako je osnovni seksualni nagon prvenstveno biološke prirode, na specifičnosti privlačnosti može se uticati na kulturnom nivou, posebno u ranom životnom dobu.

Hormonske i neurobiološke osnove seksualnog nagona

I kod muškaraca i kod žena, libido je direktno povezan sa androgenim hormonima, odnosno testosteronom. Pošto muškarci imaju približno 40 puta više testosterona od žena, smatra se da imaju intenzivniji seksualni nagon. Međutim, prisutno je i agresivnije ponašanje.

Takav disparitet u nivou testosterona postoji i kod drugih sisara. Kao rezultat toga, većina vrsta pokazuje pristrasnost prema izraženijem seksualnom nagonu i agresiji mužjaka u poređenju sa ženkama.

Tačna uloga peptida u seksualnom nagonu i uzbuđenju još uvek nije sigurna, delom zbog njihovih brojnih uloga i mesta delovanja. Ipak, oksitocin, koji je neuropeptid koji se često naziva „hormonom vezivanja“, važan je i u seksualnom i u roditeljskom ponašanju. Osim što regulišu seksualni nagon, kompleksni neuronski putevi oksitocina kontrolišu erekciju penisa i seksualnu motivaciju uopšte.

Dopamin igra snažnu ulogu u libidu i motivaciji. Ovaj hormon i neurotransmiter je jedan od ključnih igrača u ljudskom telu. Steroidni hormoni postavljaju osnovu za povećanu sintezu dopamina i njegovo oslobađanje tokom perioda pojačanog seksualnog reagovanja, što dovodi do povećanog seksualnog nagona.

Izvor: news-medical.net