Perikoronitis
2 min čitanja
Foto: cityviewdentaltoronto
Perikoronitis predstavlja zapaljenje gingive u području zuba u nicanju. Češće su u pitanju zubi koji imaju usporeno nicanje ili su impaktirani, odnosno najčešće su u pitanju donji umnjaci. Retko se zapaža kod osoba mlađih od 20 i starijih od 40 godina. Nije dokazano da opšte zdravstveno stanje predstavlja predisponirajući faktor, mada su studije pokazale da perikoronitisu u 43% slučajeva prethodi infekcija gornjeg respiratornog trakta a u 66% slučajeva mu prethodi stres. Takođe je učestaliji tokom trudnoće.
Klinički perikoronitis može biti akutan ili hroničan. Akutnu formu karakterišu snažan bol, otok oko zuba, pojava gnojnog eksudata, bol prilikom gutanja, gubitak sna, regionalna limfadenopatija, a moguće je i širenje infekcije u susedne prostore. Akutna forma takođe pozitivno korelira sa lošim ili umereno lošom oralnom higijenom. Hroničnu formu karakteriše tupi bol i umereni osećaj neugode koji traje nekoliko dana, a sledi ga period remisije od nekoliko meseci. Ovi pacijenti se ponekad žale i na poremećaj ukusa, a hronična forma pozitivno korelira sa dobrom ili srednje dobrom oralnom higijenom.
U trenutku kada folikul zuba dođe u kontakt sa oralnom šupljinom, bakterijska infiltracija folikularnog prostora dovodi do početka infekcije. Zbog slabog samočišćenja i otežanog čišćenja, hrana zapada u prostor između površine zuba i mekog tkiva te pojačava inflamaciju koja se dodatno pogoršava traumom prilikom okluzije sa zubima antagonistima.
Kod pacijenata sa lokalizovanim bolom i otokom perikoronarnog tkiva, a u odsustvu sistemskih simptoma, preporučuje se samo kauzalna terapija u vidu ispiranja sterilnom otopinom, hlorheksidinom ili hidrogenom, uklanjanja plaka i ostataka hrane, drenaža gnojnog sadržaja i uklanjanje okluzalne traume.
U slučaju da pacijent pored lokalnih simptoma pokazuje i sistemske simptome, neophodno je uključiti antimikrobnu terapiju. Antibiotik izbora je metronidazol 400mg, tri puta na dan, pet dana. Kada akutna faza bolesti završi, preporučuje se operkulotomija, odnosno uklanjanje viška mekog tkiva u regiji zuba.
Bileteralni perikoronitis se kao samostalno oboljenje retko sreće. Neophodno je sumnjati na infektivnu mononukleozu u slučaju njegove pojave.
