Šest ključeva okluzije

Kada čujemo termin “zagriz” najčešće prvo pomislimo na ortodonciju, te fiksne i mobilne aparate čiji je zadatak da ga isprave. Ono što je malo poznato je da se na zagriz prvi put pažnja počela obraćati zbog protetskog zbrinjavanja pacijenata. Da bismo napravili dobru protetsku nadoknadu, da bismo adekvatno nadomestili izgubljen zub ili grupu zuba – neophodno je poznavati koncepte okluzije.

Edvard Engl, koji se smatra ocem moderne ortodoncije, postavio je klasifikaciju malokluzija krajem XIX veka, što je značajan korak u stomatologiji uzimajući u obzir da je to prva jednostavna i jasna definicija normalne okluzije prirodne denticije. Smatrao je da su ključevi okluzije prvi molari, odnosno da oni treba da budu u takvom kontaktu da meziobukalna kvržica gornjeg prvog molara okludira sa bukalnim udubljenjem donjeg prvog molara. Engl je smatrao da je ovakav odnos molara zajedno sa položajem zuba na neprekinutoj zakrivljenoj liniji okluzije (linija koja prolazi kroz centralnu fosu svih gornjih molara i preko cinguluma očnjaka i sekutića, dok u donjoj vilici prolazi preku bukalnih kvržica i incizalnih ivica), predstavlja prvu klasu, odnosno normalnu okluziju.

Savremena procena šest ključeva okluzije

Tek 1972. godine Endrjuz postavlja koncepte normalne okluzije koji se zasnivaju na Englovim postulatima, a kao glavni kriterijum uzima uzdužnu osovinu krunice zuba. Na osnovu njegovih šest ključeva normalne okluzije se zasniva i savremena procena.

Prvi ključ je odnos molara (kutnjaka) gornje i donje vilice, a on kaže da meziobukalna kvržica gornjeg prvog molara treba da bude u kontaktu (okluziji) sa brazdom između bukomezijalne i bukomedijalne kvržice donjeg prvog molara, odnosno da sagitalno zubi budu u odnosu prve klase. Dodatak ovom ključu koji omogućava dodatnu stabilizaciju okluzije uključuje nagnutost krunice gornjeg prvog stalnog molara tako da distalna površina njegove distobukalne kvržice dolazi u okluzalni kontakt sa mezijalnom površinom meziobukalne kvržice donjeg drugog molara.

Drugi ključ je meziodistalni nagib odnosno angulacija krunice zuba koji podrazumeva da je gingivalni deo uzdužne osovine distalnije u odnosu na okluzalni deo. Stepen angulacije je različit za svaki zub, a može se odrediti tako što se izmeri ugao između uzdužne osovine zuba i u zamišljene linije okomite na okluzalnu ravan (odnosno koja gradi sa njom ugao od 90 stepeni).

Pravilna labio-lingvalna inklinacija krunice zuba predstavlja treći ključ normalne okluzije. Inklinacija može da bude vestibularna (ako je gingivalni deo krunice oralnije u odnosu na incizalni) ili oralna (ako je gingivalni deo krunice postavljen više vestibularno u odnosu na incizalni deo). Oralna (lingvalna) inklinacija postoji kod gornjih i donjih bočnih zuba.

Četvrti ključ normalne okluzije podrazumeva da nijedan zub nije rotiran, dok peti ključ označava da svi zubi moraju biti u međusobnom meziodistalnom kontaktu u predelu kontaktnih tačaka.

Šesti ključ se tiče Spee-ove krive i označava ravnu ili blago izraženu okluzalnu ravan. Endrjuz je naveo da u mandibuli ne sme biti dublja od 1,5mm.

Danas se smatra da je Englova normalna okluzija zapravo idealna okluzija i da se veoma retko sreće u kliničkoj praksi.