Atlas anatomije koji je pravljen disekcijom žrtava -

Kada je neurohirurškinju Suzan Mekinon bila potrebna pomoć prilikom jedne neurološke operacije, ona je, kao što to obično radi, posegnula za priručnikom anatomije iz sredine 20. veka.

Zahvaljujući složenim, rukom rađenim crtežima slojeva ljudskog tela, doktorka Mekinon sa Vašington univerziteta u Sent Luisu uspela je da spase svog pacijenta. Ona je koristila Pernkopfovu topografsku anatomiju čoveka koja se smatra najboljim svetskim ilustrovanim atlasom iz područja anatomije.

Knjiga je bogatija od svih ostalih takvih atlasa, jer su njeni ilustratori posebnu pažnju posvetili detaljima i upotrebi boja. Koža, mišići, tetive, nervi, organi i kosti prikazani su do najsitnijih mogućih detalja i nisu za osetljive.

Kada je neurohirurškinju Suzan Mekinon bila potrebna pomoć prilikom jedne neurološke operacije, ona je, kao što to obično radi, posegnula za priručnikom anatomije iz sredine 20. veka.

Etičke dileme

Oko toga da li je etično koristiti Pernkopfov atlas naučnici se i danas spore. Doktorka Mekinon kaže da joj je neprijatno zbog čitave priče koja stoji iza ove knjige, ali da je za nju presudna “hirurška etika” bez koje ne bi mogla da radi svoj posao.

Rabin Josif Polak, profesor zdravstvenog prava koji je i sam preživeo Holokaust, smatra da je knjiga “moralna enigma” jer je izvedena iz “stvarnog zla, ali može se koristiti u službi dobra”.

Knjiga je rezultat dvodecenijskog rada naciste i doktora Edvarda Pernkopfa koji se uspinjao na društvenoj lestvici zahvaljujući podršci koju je dao stranci Adolfa Hitlera. Kolege su ga opisale kao vatrenog nacionalsocijalistu koji je od 1938. nosio nacističku uniformu.

Kada je postao dekan medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Beču otpustio je sve Jevreje, uključujući i tri nobelovca.

Novi zakon Trećeg rajha osigurao je 1939. godine da se tela svih pogubljenih zarobljenika odmah šalju na najbliže anatomsko odeljenje radi istraživanja i podučavanja.

U tom razdoblju Pernkopf je radio 18 sati dnevno, sercirajući leševe, dok je tim umetnika crtao njihova tela. U nekim trenucima je Institut za anatomiju bio toliko pun tela da su pogubljenja bila odlagana.

U knjizi su i tela homoseksualaca i lezbejki, Roma, političkih disidenata i Jevreja, piše Bi-Bi-Si.

U prvom izdanju atlasa, objavljenom 1937, potpisani su i ilustratori Erih Lepier i Karl Endtreser i na njemu su i nacističke oznake. Čak je i izdanje na engleskom jeziku u dve sveske iz 1964. godine zadržalo originalne potpise, uključujući spomenute nacističke simbole.

Kasnija izdanja su izbacila nacističke oznake. Hiljade primeraka atlasa prodate su širom sveta, a preveden je na pet jezika. Predgovori i uvodi, u raznim izdanjima, ove knjige opisuju “slikovno impresivne crteže … i izvanredna umetnička dela”, istovremeno izbegavajući da spomene njenu krvavu prošlost.

Tek devedesetih godina 20. veka studenti i naučnici počeli su da postavljaju pitanja ko su ljudi iz atlasa. Nakon otkrivanja brutalne istorije knjige, priručnik je prestao da izlazi 1994. godine. Kraljevski koledž hirurga kaže da se atlas ne koristi u Velikoj Britaniji, osim što ga biblioteke čuvaju u istorijske svrhe.

Međutim, nedavno istraživanje neurohirurga i njihove upotrebe ove knjige je pokazalo da njih 59 odsto zna za ovaj atlas, dok je 13 odsto njih priznalo da knjigu koristi. Od anketiranih korisnika knjige čak njih 69 odsto je reklo da im korišćenje ove knjige ne izaziva neprijatnost, 15 odsto ih se oseća neugodno, dok je njih 17 odsto bilo neodlučno.

Dr Mekinon kaže da je knjiga posebno korisna za složene operacije jer joj pomaže “da uoči koji od mnogih tananih nerava, koji prolaze kroz naše telo, potencijalno uzrokuju bol”.

– Kad sam postala svesna strašne istine o porekla ovog atlasa, počela sam da ga držim zaključanog u ormanu svoje radne sobe – dodala je ona.

Rabin Polak i istoričar medicine i profesor psihijatrije Majkl Grodin prošle godine su pripremili svojevrsni naučni odgovor o moralnim dilemama oko korišćenja ove knjige, odnosno odgovorili su na pitanje da li je etički koristiti ovaj atlas. U svom odgovoru koristili su se iskustvom dr Mekinon.

Zaključili su da bi jevrejske vlasti dopustile upotrebu slika iz atlasa za spasavanje ljudskih života – pod uslovom da je poznata istorija knjige i da se tako žrtvama priušti deo dostojanstva koje zaslužuju.

Pernkopf nikada nije optužen

Pernkopf je uhapšen nakon rata i otpušten sa Univerziteta. Tri godine je proveo u savezničkom radnom logoru, ali nikada nije optužen ni za jedan zločin.

Nakon puštanja na slobodu vratio se na Univerzitet i nastavio s radom na atlasu, izdavši treću svesku 1952. godine. Umro je tri godine kasnije neposredno pre objavljivanja četvrtog dela. Više od šest decenija kasnije ovaj atlas još uvek je jedan od najboljih izvora za anatomske i hirurške radove.

Blic.rs Foto: Profimdia, Alamy