Bellova paraliza
2 min čitanja
Foto: mojdoktor
Bellova paraliza je jednostrana slabost mišića polovine lica koja nastaje zbog zapaljenja nervus facialisa (sedmi kranijalni živac).
Bellova paraliza je najčešća na jednoj strani lica , retko obostrana. Ona nastaje zbog edema n. facialis koji je takav kompromitovan u uskom kanalu temporalne kosti ili u predelu stilomastoidnog otvora. Javlja se kod kod 2 do 1000 osoba godišnje, obično između treće i četvrte decenije. Bellova paraliza može biti udružena sa herpes simplex i zoster infekcijom. Bol koji se javlja u predelu uha može da se javi i 24h pre same paralize. Pri pokušaju zatvaranja oka, dolazi do rotacije bulbusa naviše i u stranu, te se kroz očni prorez vidi samo beonjača (Bellov fenomen).
U akutnoj fazi je prilikom odlaska na spavanje potrebno mehaničko zatvaranje očiju gazom kao i stavljanja specijalnih kapi u oči radi potrebne veštačke vlažnosti, sve da bi se izbegle teške komplikacije površine oka. Pri pokazivanju zuba, bolesnik ne pomera ili samo inicijalno aktivira oduzetu stranu, a ugao usana je niži na zahvaćenoj strani. Osoba nije u stanju da naduva obraz ili da zviždi, često se tokom zvakanja osobe ugrizu za obraze.
Pljuvačka curi iz ugla usana na oduzetoj strani, ponekad i hrana. Zbog posuvraćenja donjeg očnog kapka remeti se evakuacija suza i dolazi do stvaranja „veštačkog jezera“ iz kojeg se suze nevoljno odlivaju. Senzibilitet kornee je očuvan, ali je kornealni refleks oštećen. U Bellovoj paralizi je i opisano stanje kao „krokodilske suze“, kada osoba pokreće uglove usana u pokušaju da zatvori oko tokom jela. Većina osoba se oporavi nakon 4-8 nedelja, preporučuju se kratka terapija kortikosteroidima i antiviroticima (aciklovir), kao i mere fizikalne rehebilitacije.
