Antivirusna terapija
2 min čitanja
Foto: wallpaperstock
Antivirusna terapija zasniva se na primeni antivirotika, lekova koji imaju ulogu u lečenju isključivo virusnih infekcija.
Virusi su infektivne čestice koje se sastoje od nukleinske kiseline (DNK ili RNK) i omotača, kapsida koji je proteinske građe. Veći virusi po napuštanju ćelija domačina stiču još jedan omotač, lipoproteinski.
U upotrebi su grupe lekova:
- nukleozidni analozi, inhibitori DNK polimeraze
- nenukleozidni analozi, inhibitori DNK polimeraze
- Inhibitori neuraminidaze
- ostali lekovi
Nukleozidni analozi su inhibitori DNK polimeraze, analozi gvanozina i u njih spadaju aciklovir, valaciklovir, ganciklovir i valganciklovir. Prva dva predstavnka se koriste u terapiji Herpes simpleks virusa i Varičela zoster virusa, dok se ganciklovir i valganciklovir koriste kod Citomegalo virusa. Mogu da se koriste per os ili intravenski. Neželjena dejstva potiču uglavnom od primene ganciklovira u vidu mučnine, povraćanja, konfuzije, konvulzija, azospermije, nefrotoksičnosti…Ukoliko ova antivirusna terapija ne da željene rezultate, primenjuju se nenukleozidni analozi. Predstavnici ove grupe su foskarnet i cidofovir. Oba leka su inhibitori DNK polimeraze i imaju nefrotoksično dejstvo koje se izbegava unošenjem velikih količina tečnosti. Foskarnet ima neželjena dejstva i na CNS, dok cidofovir može da dovede do zapaljenja dužice i cilijarnog tela.
U inhibitore neuraminidaze spadaju zanamivir i oseltamivir. Deluju tako što inhibišu neurabinidazu, površni glikoprotein virusa kojim se veruju za receptore na čeliji i tako ulaze u nju. Imaju primenu kod virusa Influence A i B i treba ih primeniti u prvih 48 časova od inficiranja. Zanamivir ima bronhokonstriktorno dejstvo pa treba biti oprezan kod hroničnih respiratornih oboljenja.
Od ostalih predstavnika najznačajniji su amantadin i ribavirin. Amantadin je antiparkinsonik koji inhibiše ulazak virusa u ćelije. Ima slabije podnošenje kod pacijenata starije životne dobi. Neželjena dejstva u u vidu halucinacija, konfuzuzija, noćnim morama. Ribavirin smanjuje broj raspoloživih nukleotida za sintezu virusne nukleinske kiseline. Primenu je našao kod hronične infekcije virusom hepatitisa C zajedno sa interferonom alfa. Takođe inhalatorno se koristi kod respiratornig sincicijalnog virusa koji prouzrokuje tešku kliničku sliku novorođenčadi sa kongenitalnim anomalijama kardiovaskularnog i respiratornog sistema.
