Virusi – opšte karakteristike
2 min čitanjaVirusi su infektivne čestice koje nemaju jedro, organele ni ćelijsku membranu.
Virusi se sastoje od kapsida i nukleinske kiseline. Kapsid je proteinskog porekla. On daje oblik virusnoj čestici i štiti nukleinsku kiselinu. Daje određenu simetriju virusnim partikulama i ima antigena svojstva. Kapsid se sastoji od strukturnih podjedinica i može da bude jednoslojan ili dvoslojan. Njegova sinteza kodirana je informacijama sa virusne nukleinske kiseline. Nukleinska kiselina može da bude DNK ili RNK i virusi su prema tome jedinstveni u živom svetu, jer je u ovom slučaju RNK nosilac genetskih informacija. Prema tome, možemo ih podeliti na DNK i RNK viruse. Ovakvu građu imaju male virusne, ekstracelularne infektivne čestice – virioni.
Ove čestice (virioni), nemaju svoj metabolički sistem pa je njihovo preživljavanje i umnožavanje apsolutno zavisno od ćelije domaćina u kojoj parazitiraju. Veći virusi po izlasku iz ćelije domaćina stiču jop jedan spoljašnji omotač, lipoproteinske građe. Oni uglavnom sadrže više antigena od virusa koji ga ne poseduju.
Oblik i veličina
Veličina virusnih čestica meri se nanometrima. Znatno su manji od bakterija. Animalne virusne partikule imaju veličinu od 20 do 320 nm. Od 20 do 50 nm su mali virusi, od 50 do 200 nm srednje veliki i od 200 do 320 nm veliki virusi. Oblik može da bude vrlo raznovrstan: oblik lopte, štapića, kvadrata, nepravilne kugle, zavrtnja, punoglavca…