Cefalosporini treće generacije
2 min čitanja
Foto: goodfon
Cefalosporini treće generacije mogu se podeliti na cefalosporine za peroralnu i parenteralnu primenu.
Predstavnici za peroralnu primenu su cefpodoksim i cefiksim, a za parenteralnu pirmenu cefotaksim, ceftazidim i ceftriakson koji se primenjuje sa lidokainom jer je njegova intramuskularna injekcija vrlo bolna.
Njihov spektar delovanja su gram pozitivne bakterije, na primer Staphylococcus protiv kojeg su manje delotvorni od cefalosporina prve generacije, zatim enterobakterije poput Salmonelle, Shigelle, Proteusa, Esherichie, Klebsielle, zatim Haemophilus i Pseudomonas.
Cefalosporini treće generacije za peroralnu primenu su prilično otporni na dejstvo beta lakramaza, ne prolaze hematoencefalnu barijeru pa se ne koriste za lečenje infekcije CNS-a i ne deluju na Pseudomonas. S druge strane, predstavnici treće generacije za parenteralnu primenu prolaze hematoencefalnu barijeru i deluju na Pseudomonas. To su zapravo pravi predstavnici treće generacije.
Ova generacija deluje stimulativno na sintezu beta laktamaza. Ukoliko se u terapiji koriste cefalosporini za parenteralnu primenu i potrebno je terapiju nastaviti nekim drugim antibioticima, nećemo propisati peniciline ili cefalosporine prve i druge generacije, nego treće generacije za peroralnu primenu jer su otporni na dejstvo beta laktamaza.
Ovo nikada nisu lekovi prvog izbora, nego rezervni antibiotici. Kao lek prvog izbora mogu da se koriste zamo za lečenje infekcija CNS-a u neonatalnom periodu.
Neželjena dejstva su, kao i kod svih beta laktama, digestivni poremećaji i pseudomembranozni kolitis, konvulzije i alergijske reakcije. Međutim ceftriakson može da dovede do holelitijaze koja naročito u pedijatrijskom uzrastu može dugo da perzistira. Takođe ova grupa lekova deluje i na faktore koagulacije pa mogu da uzrokuju krvarenja.
