Cistoskopija – dijagnostički i terapijski metod

Cistoskopija je pregled koji se vrši cistoskopom, tankim instrumentom sa svetlosnim izvorom i optičkim sistemom. Izvodi se tako što se cistoskop plasira u bešiku kroz mokraćni kanal (uretru) kako bi se omogućio direktan pregled unutrašnjosti mokraćne bešike. Slika se prenosi na ekran tako da lekar jasno vidi u kakvom je stanju unutrašnjost bešike i da li ima nekih abnormalnosti.

Pregledom može da se utvrdi šta uzrokuje tegobe koje se mogu manifestovati na razne načine, kao što su prekomerna aktivnost bešike, pojava krvi u urinu, česte infekcije urinarnog trakta i bol u predelu karlice.

Šta omogućava cistoskopija?

Cistoskopski pregled služi za:

• dijagnostikovanje eventualnog oboljenja
• praćenje bolesti
• terapiju

Pregledom se može utvrditi prisustvo većeg ili više manjih konkremenata u bešici, zatim tumori, upale i oštećenja unutrašnjosti mokraćnih puteva. Posebno je važno rano otkrivanje benignih i malignih tumora u mokraćnoj bešici, radi preduzimanja blagovremene intervencije.

Redovnom cistoskopijom može da se prati evolucija bolesti. Praćenje bolesti je neophodno ako pacijent ima hronične probleme s mokraćnom bešikom.

Kako se vrši priprema i pregled?

Pre svega, lekar bi trebalo da naglasi da pregled može da bude neprijatan i bolan, a takve situacije se mogu izbeći odgovarajućom anestezijom – lokalnom ili opštom.

Pre pregleda obavezno je pražnjenje mokraćne bešike, jer se tada jasnije vidi unutrašnjost i lakše uočavaju nepravilnosti. Pacijentu se može dati i antibiotik kako bi se smanjila mogućnost infekcije.

Primena lokalne ili opšte anestezije zavisi od potreba pacijenta i prirode samog pregleda. Kod lokalne anestezije anestetik se primenjuje u okviru uretre, da bi se umanjila neprijatnost i bol tokom upotrebe cistoskopa. Pacijenti ostaju budni i svesni tokom postupka.

Umesto lokalne anestezije, pacijenti mogu da dobiju i sedative, kako bi se osećali opuštenije tokom cistoskopije. Pacijenti ostaju budni, ali se osećaju umirujuće i manje su svesni samog postupka.

Opšta anestezija se retko primenjuje za ovu proceduru, osim ako postoje posebni medicinski razlozi za to. Kao opcija u obzir dolazi i primena regionalne anestezije.

Nakon delovanja anestezije pristupa se pregledu, pažljivim uvođenjem cistoskopa kroz mokraćni kanal u unutrašnjost bešike. Vizuelnim pregledom, na slici na ekranu, utvrđuje se eventualno prisustvo tumora, kamena, ožiljaka, oštećenja, upala ili drugih patoloških fenomena.

Prilikom pregleda moguće je sprovesti i neke manje terapijske postupke ili hirurške korekcije. Ako ima sumnji na pojedina oboljenja, u obzir dolazi i biopsija tkiva radi patohistološke analize promene. Evo najčešćih intervencija koje lekar može uraditi za vreme pregleda:

• Uklanjanje prepreka: Tokom cistoskopije, može se izvršiti uklanjanje malih kamenaca iz mokraćne bešike ili uretre, što može da bude uzrok bola ili problema s mokrenjem.
• Biopsija: Tokom cistoskopije se takođe uzima uzorak tkiva iz mokraćne bešike ili uretre radi dalje analize kako bi se postavila tačna dijagnoza.
• Lecenje: Osim dijagnostičkih svrha, cistoskopija se može koristiti i u terapijske svrhe. Na primer, mogu se izvesti postupci kao što su uklanjanje polipa, koagulacija krvnih sudova zaustavljanje krvarenja ili uvođenje lekova direktno u bešiku za tretman određenih stanja.

Na završetku pregleda cistoskop se pažljivo izvlači iz mokraćnih puteva. Posle pregleda može da se javi nelagodnosti i blaga pospanosti zbog efekta anestezije ukoliko je upotrebljena, a može da se javi i bol u stomaku, peckanje pri mokrenju. Retko se događaju ozbiljnije posledice u vidu povišene temperature i višednevnog stomačnog bola, kada je neophodno utvrditi uzrok novonastalog stanja.

Koliko često se može raditi cistoskopija?

Učestalost kojom se može izvoditi cistoskopija zavisi od specifičnih medicinskih potreba i stanja pacijenta. Obično se izvodi kada postoji konkretan medicinski razlog za to, kao što su simptomi ili dijagnoza određenog problema u mokraćnoj bešici ili mokraćnim putevima.

Ako se dijagnostikovana bolest prati, kao što je tumor mokraćne bešike, cistoskopije su redovne, a učestalost pregleda određuje lekar, zavisno od toga da li se procenjuje efikasnost terapije ili se kontroliše pojava recidiva bolesti.

Ponavljanje cistoskopije potrebno je i u slučajevima hroničnih simptoma poput bolova, krvarenja u urinu ili čestih urinarnih infekcija, kako bi se identifikovao uzrok tih simptoma i preduzeli dalji koraci u lečenju.