CT ili MR?

Koji dijagnostički modalitet primeniti, CT ili MR? To je glavna nedoumica uglavnom laika zaljubljenih u medicinu, iako će to retko priznati. Nesigurnost u ovom pogledu nastaje prvenstveno zbog nepoznavanja dijagnostičkih indikacija, mehanizma rada aparata, ali i u njihovoj vizuelnoj sličnosti.

CT (kompjuterizovana tomografija) zasniva se na primeni rendgenske cevi i sistema detektora koji prave snimke u aksijalnoj ravni pojedinih delova tela. Nedostatak ove metode je mogućnost propusta malih patoloških promena između slojeva tkiva koji nisu obuhvaćeni pregledom. Iz tog razloga, vremenom se kompjuterizovana tomografija razvijala i nastala je multislajsna ili multidetektorska kompjuterizovana tomografija (MSCT/MDCT). Ona se zasniva na rotirajućoj rendgenskoj cevi koja se rotira u vidu spirale oko pacijenta koji leži na stolu, koji se kontinuirano kreće. Na taj način nastaje uvid u treću dimenziju, koju ne može da pruži klasičan CT pregled. Tom prilikom moguće je steći uvid u šupljine tela, što zamenjuje endoskopske metode poput bronhoskopije, kolonoskopije i cistoskopije. Takođe, ovaj savremeni vid tomografije se odvija brže i manji je stepen zračenja u odnosu na standardni CT pregled. Pri opisu patoloških promena koriste se termini hiperdenzno, hipodenzno i izodenzno u odnosu na okolna tkiva. Takođe, tkivima se dodeljuje denzitet koji se u Hausfildovim jedinicama označava vrednostima od -1000 do +1000. Tako na primer vrednost 0 ima voda, vazduh -1000, dok kost ima vrednost od +1000 Hausfildovih jedinica.

Generalno, CT je metoda izbora u pregledu grudnog koša i plućnog tkiva, abdomena, karlice, ali i vizualizacije koštanih struktura pri njihovim povredama, uočavanju kalcifikacija i akutnim krvarenjima, naročito u okviru endokranijuma. S druge strane, negativan aspekt CT-a je njegovo zračenje, tako da na pregled nećemo poslati recimo trudnicu, ukoliko za to nema jasnih i neizbežnih indikacija.

Iako često autori navode da za CT nema kontraindikacija kao za magnetnu rezonancu, u ovom slučaju napomenućemo da one ipak postoje, kako apsolutne, tako i relativne. Apsolutna kontraindikacija je preosetljivost pacijenta na jod, jer se za vizualizaciju krvnih sidova na primer primenjuje jodno kontrastno sredstvo. Relativne kontraindikacije su određena zdravstvena stanja poput hronične bubrežne insuficijencije, foehromocitoma, hipertireoidizma…

Po kojim karakteristikama se razlikuje MR?

Magnetna rezonanca svoj razvoj doživljava osamdesetih godina prošlog veka. Iako njen rad može da se zasniva na nivou molekula azota ili fosfora, vodonik je najpodesniji s obzirom da se nalazi u praktično svakom tkivu u obliku vode. MR se koristi za anatomsku i patološku procenu mnogobrojnih delova tela i organa poput srca, tetivno-mišićnog sistema, ali i karlice, centralnog nervnog sistema i kičmenog stuba gde ima primat u odnosu na CT. Magnet ipak ostaje insuficijentan u pogledu dijagnostike bolesti pluća, s obzirom da su disajni putevi izpunjeni vazduhom, a ne vodom. Takođe, prednost ove dijagnostičke metode je i bolja rezolucija slike koja nastaje pri pregledu. Za razliku od klasičnog CT pregleda, MR daje mogućnost 3D vizualizacije tela, odnosno uvid u treću dimenziju. Promene koje se uočavaju se opisuju kao hiperintezne, hipointezne ili izointezne u odnosu na susedno tkivo.

Za pregled anatomskih struktura se koristi spin eho T1W tehnika, na kojoj je tečnost crne boje, potkožno masno tkivo je belo, dok su kosti takođe crne. Patološke procese registrujemo spin eho T2W tehnikom na kojoj je tečnost bele boje. Osnovna jedinica slike koja nastaje zove se voksel. Kao dopunska opcija moguća je upotreba paramagnetnog kontrastnog srestva, na primer pri pregledu krvnih sudova.

Kao kontraindikacije takođe možemo da navedemo apsolutne i relativne. Apsolutne su prisustvo metala u telu poput stentova ili pejsmejkera. Kao relativne kontraindikacije navodi se gojaznost zbog koje pacijent ne može adekvatno da se smestiu gentri aparata, zatim klaustrofobija i nevoljni pokreti. Bitno je napomenuti da magnetna rezonanca ne zrači poput CT-a i po zdravlje pacijenta nema štetne efekte.

Zaključak

Kao što se vidi iz priloženog teksta, osim identičnog izgleda aparata, sve ostalo je u suštini različito kada poredimo ova dva dijagnostička modaliteta. Izbor metode donosi se u skladu sa indikacijama, kontraindikacijama i dijagnostičkim protokolima u okviru ispitivanja određenog organa, sistema organa ili bolesti.