Dijagnostika neurotraume

Trauma je vodeći uzrok smrtnosti osoba mlađih od 40 godina. Najčešće smrtni ishod povezan je sa povredama glave, tako da dijagnostika neurotraume ima ozbiljnu ulogu u daljem zbrinjavanju povređenog pacijenta.

Povrede koje nastaju mogu da se podele na ekstraaksijalne, koje ne zahvataju nervni sistem poput različitih vrsta hematoma lokalizovanih između moždanih ovojnica, ali i intraaksijalne povrede poput nagnječenja. U ovakvim akutnim stanjima primat preuzima kompjuterizovana tomografija (CT) u odnosu na magnetnu rezonancu (MR). CT daje bolji uvid i u koštane strukture, naročito kada su u pitanju frakture, koje delimo na linearne i depresivne.

Intrakranijalni hematomi

U odnosu na moždane ovojnice, najpovršnije se lokalizuje epiduralni hematom. Nastaje iznad dure mater i unutrašnje strane kostiju lobanje. Najčešće nastaje povredom arterije meningee medije frakturom parijetalne kosti. Hematom je bikonveksnog oblika, hiperdenzan sa potiskivanjem moždanih struktura u suprotnu stranu. CT je u ovom slučaju svakako neprikosnovena metoda izbora u dijagnostici intrakranijalne hemoragije.

Sledeća u nizu je subduralni hematom koji se pozicionira između dure mater i arahnoidee. Hematom je oblika mladog meseca, spoljašnja ivica je konveksna ka spolja, dok je unutrašnja konkavna na unutra. Nastaje usled akceleracionih ili deceleracionih povreda, krvarenjem iz venskih krvnih sudova. Promena je u početku hiperdenzna, mada kako vreme prolazi ona može da bide izodenzna, pa i hipodenzna u odnosu na okolni parenhim. I ovaj tim hematoma daje efekat mase mozga u suprotnu stranu.

Subarahnoidalna hemoragija (SAH) je još dublje lokalizovana, ispod arahnoidee u vidu hiperdenzne promene. Izbor dijagnostičke metode je ponovo CT. Ovaj oblik hemoragije nastaje kao posledica pucanja aneurizmi moždanih arterija. Danas je upotrebom magnetne rezonance moguće registrovati ove aneurizme pre njihovove rupture u vidu takozvanih „hladnih“ aneurizmi i zatim prevenirati njihovo pucanje.

Još jedan tip krvarenja nema veze sa lokalizacijom u odnosu na moždane ovojnice, nego sa cerebralnim tkivom, pa se zove intracerebralno krvarenje. Krvarenje se dakle javlja u moždanom tkivu usled rupture arterija tokom arterijske hipertenzije. Izbor metode i ovde bice kompjuterizovana tomografija.