Hinoloni – lečenje urinarnih infekcija
1 min čitanja
Foto: Naturoplex
Hinoloni su sintetski antibiotici čija je osnovna struktura 4-hinolon. Podeljeni su u četiri generacije, ali se samo prva koristi u lečenju urinarnih infekcija. U prvu generaciju spadaju nalidiksna i piperamidinska kiselina, s tim što piperamidinska kiselina pokazuje slabo dejstvo i na Pseudomonas jer je osnovnom moleklu na položaju 7 pridodat piperazinski prsten.
Klasični hinoloni, hinoloni prve generacije, deluju na gram negativne aerobe, uglavnom na Neisserie i enterobakterije (Salmonelae, Klebsiellae, Proteus…).
Ovi lekovi imaju loše farmakokinetičke osobine, primenjuju se peroralno i nakon apsorpcije postižu niske koncentracije u krvi, manje od minimalne inhibitorne koncentracije (MIC), pa nisu efikasni u lečenju sistemskih infekcija. Međutim eliminišu se putem bubrega u nepromenjenom obliku i koncentruju se u urinu, pa su zbog toga pogodni za lećenje nekomplikovanih urinarnih infekcija izazvanih Escherichiom coli. Takoreći, to su dobri uroantiseptici.
Hinoloni prve generacije se ne koriste za lečenje komplikovanih urinarnih infekcija uzrokovanih Pseudomonasom.
Pošto se eliminišu anjonskim transportnim mehanizmom, baš kao i penicilini i probenecid, jedni drugima mogu da uspore eliminaciju. Zbog loših farmakokinetičkih osobina uzimaju se četiri puta na dan i kod pacijenata sa oboljenjima bubrega njihove koncentracije treba paljivo podesiti. Hinoloni prve generacije se ne koriste za lečenje komplikovanih urinarnih infekcija uzrokovanih Pseudomonasom.
