Kako funkcionišu vakcine sa virusnim vektorima?

Za razliku od vakcina koje koriste infektivne patogene ili njihove delove, vakcine sa virusnim vektorima se zasnivaju na upotrebi bezazlenih virusa da bi isporučile deo genetskog koda našim ćelijama, kako bi one sintetisale proteine patogenog mikroorganizma. Na taj načina se naš imuni sistem upoznaje da ključnim delovima mikroba, na koje će kasnije efikasno delovati kada sa njima stupi u prirodni kontakt.

Kada imamo virusnu ili bakterijsku infekciju, naš imuni sistem reaguje na molekule tih patogena. Ako je je to prvi kontakt našeg organizma sa patogenim mikrobom, kaskade imunog sistema se udružuju u borbi protiv infekcije i nastaje imunitet za buduće susrete.

Mnoge vakcine koje su do sada bile u upotrebi koriste infektivne patogene ili njihove delove da bi se naš imunološki sistem istrenurao za predstojeće kontakte sa dotičnim patogenom. Vakcine sa virusnim vektorima funkcionišu drugačije. One koriste bezopasne viruse koji isporučuju delove genetskog koda mikroorganizma našim ćelijama, kako bi se imitirala infekcija. Bezopasni virus se koristi kao vektor, način isporuke genetske sekvence patogenog mikroba. Naše ćelije tada sintetišu virusni ili bakterijski protein koji se zatim susreće sa imunološkim sistemom. Na taj način smo u priliči da steknemo specifični imunološki odgovor protiv patogena, bez prethodne infekcije.

Pored toga, sam virusni vektor igra važnu dodatnu ulogu, pojačavajući imuni odgovor. To dovodi do snažnije reakcije imuniteta, nego da je genetska sekvenca patogena primenjena samostalno. Oxford-AstraZeneca COVID-19 vakcina koristi virus kao vektor koji uzrokuje prehladu kod šimpanzi, poznatog kao ChAdOx1. Ovaj vektor isporučuje šifru koju naše ćelije koriste kako bi proizvele spajk protein Korona virusa (SARS-CoV-2).