Prelom gornjeg okrajka humerusa

Prelom gornjeg okrajka humerusa je obično rezultat pada na ispruženu ruku.

Najčešće nastaje kod starijih osoba, naročito kod žena sa postmenopauzalnom osteoporozom i predstavljaju 5% svih preloma. Prelomna linija najčešće prolazi kroz hirurški vrat (fractura colli chirurgici) mada postoje i prelomi velikog i malog tuberkuluma kao i prelomi u nivou anatomskog vrata.

Prvobitna podela ovakvih preloma je na stabilne i nestabilne prelome, ali danas je prihvaćena Neerova podela preloma proksimalnog okrajka humerusa.

Vrste preloma:

• Jednodelni stabilni prelom – prelomljene strukture nisu odvojene razmakom većim od 1 cm. Koštani fragmenti su povezani mekotkivnim strukturama i pokreti u ramenu ne mogu da dovedu do nove luksacije. Lečenje je u vidu imobilizacije do prestanka bola, u trajanju od nekoliko nedjelja, a nakon toga pasivne vežbe ramena.
• Dvodelni nestabilni prelom gde je jedan segmenat odvojen od ostatka pukotinom većom od 1cm. Ovde je potrebna imobilizacija do četri nedelje.
• Trodelni prelom je nestabilan prelom koji uključuje operativno lečenje, krvavu repoziciju i unutrašnju fiksaciju.
• Četvorodelni prelom je takođe nestabilan i ovde se preporucuje ugradnja endoproteze.

Bol i krvni podliv bude sumnju na prelom gornjeg okrajka humerusa ali povređeni, pogotovo starija lica, javljaju se doktoru tek kad primete krvni podliv, koji može biti vidljiv celom dužinom nadlaktice. Komplikacije mogu da budu neurovaskularne prirode, ukočenost ramena, loše srastanje preloma, a kod 20% pacijenata sa najtežim četvorodelnim prelomom imamo avaskularnu nekrozu glave humerusa. Kod starijih osoba se rame imobiliše veoma kratko, bez obzira o kom tipu preloma se radi.