Šta je eutanazija?

Eutanazija predstavlja izazivanje smrtnog ishoda na što ugodniji ili bezbolniji način, radi prekidanja, okončanja nečijih bolova.

Eutanaziju možemo da klasifikujemo na dva načina:

Prvi se zasniva na činjenici da osoba koja treba da se podvrgne eutanazij, sama daje pristanak na taj čin:

• Voljna  eutanazija – situacija kada osoba smatra da treba da se na njoj primeni eutanazija
• Nevoljna eutanazija – situacija kada osoba ne može da se odluči da li želi da se podvrgne eutanaziji
• Eutanazija protiv nečije volje – kada se slobodna volja dotične osobe uopšte ne uzima u obzir

Druga ozbiljna podela eutanazije je u odnosu na način sprovođenja ove metode:

• Pasivna eutanazija – koja se svodi na nepružanje oblika medicinske pomoći koja bi pacijentu produžila život;
• Aktivna eutanazija – u ovom slučaju se primenjuju razne mehaničke metode ili hemijske supstance (otrovi) u svrhu brzog izazivanja smrtnog ishoda.

Bitno je da se napravi razlika između potpomognutog ubistva i eutanazije. Eutanazija, smrt iz milosrđa, je čin prekidanja nečijeg života koju ordinira lekar, a potpomognuto samoubistvopodrazumeva da lekar pacijentu izdaje sredstvo kojim će on sam izvrštiti samoubistvo. Iz tog razloga, lekar ima aktivnu ulogu u prvom slučaju i pasivnu u drugom.

Kakva je situacija kod nas?

Ovaj postupak u Srbiji još nije prihvaćen, ali se pacijenti ipak izjašnjavaju da li u slučaju nužde žele da se nad njima primeni reanimacija ili neki lekovi.

Za sada, eutanazija u Srbiji nije dozvoljena, jer pravosuđe ovaj akt smatra krivičnim delom, čak iako se radi o pacijentima koji pate od neizdrživih bolova. Svi akteri krivičnoj odgovaraju ukoliko su uslišili zahtev osobe i doveli do njenog smrtnog ishoda. Razlika je samo u dužini kazne. Ukoliko se žrtva nije pismeno izrazila, odnosno nije ostavila testament i ako nedostaje lekarska dokumentacija koja dokazuje težinu bolesti, onda se predviđa maksimalna kazna za ovo delo, a ukoliko dokumentacija ipak postoji, tada je u opticaju minimalna kazna. Svakako, reč je o krivičnom delu.

Ipak, u Evropi ima nekoliko zemalja u kojima lekar zakonski ima pravo da odluči da ne produži pacijentu život ili da propiše lekove koji ublažavaju bol u situacijama kada skraćuju životni vek pacijenta.