Zatezanje: posledice nošenja korseta

Početak nošenja korseta datira iz 16. veka, ali je svoju punu popularnost ovaj komad odeće doživeo u 19. veku. Međutim koja su posledice nošenja korseta?

Korseti su korišćeni u kozmetičkoj izmeni oblika tela, odnosno činili su struk užim. Poznato je da bi žene pretrpele bol za lepotu, ali ekstremno praktikovanje nošenja steznjaka može da ošteti unutrašnje organe.

Korset ne samo da modifikuje struk, nego menja i liniju poprsja. Podiže grudi, čini stomak ravnim i poboljšava držanje tela.

Prvi korseti ručno su pravljeni sa ciljem da trupu daju cilindričan izgled i da suze struk. Korišćeni su za potiskivanje grudi na gore tako da one vire na površini.

Kako se viktorijanska era bližila kraju, počele su da se šire glasne o fatalnim posledicama po zdravlje. Verovalo se da zatezanje prouzrokuje tuberkulozu, a žene koje su nosile korsete ostavljale su utisak roba navika i osuđivane su zbog svoje sujete. Međutim oni uporni su billi istrajni. Uprkos naporima dizajnera haljina da eliminišu korsete, nisu u tome uspeli.

Napokon, početkom 20. veka žene prestaju da favorizuju korsete i počinju da nose komotniju odeću. Ipak, obaj poznati komad odeće ušao je u svet fetiša ali bez stezanja kanapama. Danas se korseti nose kao zaseban komad koji nije sakriven ispod haljine.

Mnoge žene težile su da svojim steznicima stvore istorijsku prekretnicu. Jedna od njih je Ethel Granger, sa najmanjim strukom ikad zabeleženim. Postigla je obim struka od 13 inča (33 cm), što je za 10 inča uže nego što su žene tada uspevale da postignu.