Najuticajni lekari u istoriji medicine

Još od prvih ljudskih civilizacija u Egiptu, pre oko 6.000 godina, poznato je da je postojalo saznanje o bolestima od kojih su ljudi mogli da obole, ali i o različitim načinima na koje su mogli da se leče, uprkos rudimentarnosti.

U tom smislu, medicina je disciplina stara skoro koliko i samo čovečanstvo, jer je instinkt za pronalaženjem načina za rešavanje zdravstvenih problema deo naše prirode. Ovo objašnjava zašto je ova nauka toliko važna, ne samo u današnjem društvu, već i kroz našu istoriju.

Od tih drevnih civilizacija do današnjih dana, medicina je napredovala i nastavlja da napreduje. I to zahvaljujući svakom od lekara koji su svojim trudom doprineli da, ne samo da živimo duže, već i da poboljšamo kvalitet našeg života.

Iz tog razloga, a sa ciljem da odamo počast svima njima, u današnjem članku ćemo napraviti izbor od 10 najpoznatijih i najuticajnijih doktora istorije, detaljno opisati njihova dostignuća i šta su doprineli ne samo medicini, već i svetu uopšte.

Ko su najuticajniji lekari u istoriji medicine?

Svaki lekar kroz svoj doprinos opštem zdravlju u globalu zaslužuje svoje mesto u istoriji, jer se svakodnevno bori za očuvanje našeg zdravlja i otkrića koja poboljšavaju kvalitet našeg života. Svi oni zaslužuju spominjanje u ovom članku.

Ali pošto je to nemoguće, ostaje nam 10 figura koje su svojim doprinosima i revolucijama u velikoj meri uticale na budućnost ove nauke.

1. Aleksandar Fleming (1881. – 1955.)

Aleksandar Fleming je bio britanski bakteriolog koji je, nakon što je diplomirao na medicinskom fakultetu, svoj profesionalni život posvetio istraživanju. Zanimalo ga je kako se odbrambeni sistem ljudskog tela bori protiv bakterijskih infekcija. Njegov glavni cilj je bio da otkrije supstancu sposobnu da ubije bakterije bez štete po ljudsko telo.

I nakon godina istraživanja, 1928. godine usledilo je otkriće koje će zauvek promeniti svet. Ta magična supstanca bila je penicilin. Ova materija, koju sintetiše specifična vrsta gljivica, prvi je otkriveni antibiotik koji je spasio, i nastavlja da spašava, milione života širom sveta.

2. Edvard Džener (1749. – 1823.)

Edvard Džener je, možda, osoba koja je spasila najviše života kroz istoriju i upravo njemu dugujemo otkriće vakcina. Iako se njegov lik čini kontroverznim, pošto se smatra jednim od najvažnijih doktora u istoriji kada zapravo nikada nije studirao medicinu, njegov doprinos je neosporan.

Osim toga, sama vakcinacija bila je daleko od današnjeg modela primene, pa se čak nosila i sa etičkim i moralnim kodeksima. Gnoj bolesnih krava unošen je u telo ljudi, da bi se procenio odgovor organizma i zaključak je bio pozitivna reakcija. Zahvaljujući tome, sada imamo vakcine.

3. Vilijam Osler (1849. – 1919.)

Vilijam Osler se smatra ocem moderne medicine. Malo poznat široj javnosti, ali neverovatno poštovan i kome se dive lekari, ser Vilijam Osler je napisao delo koje je dugi niz godina predstavljalo suštinski udžbenik za studente i profesionalce.

Pored toga, formirao je edukativnu doktrinu u kojoj se isticalo da je komunikacija sa pacijentom ključni deo dobre medicinske prakse, što je u mnogome doprinelo razvoju savremene medicine.

4. Hipokrat (460. p.n.e. – 370. p.n.e.)

Hipokrat je bio lekar antičke Grčke koji se smatrao ocem zapadne medicine. Do danas svi studenti medicine moraju da polože Hipokratovu zakletvu, koja se sastoji u tome da uvek rade za dobrobit pacijenta i njegovog zdravlja. Upravo ovu zakletvu je formirao Hipokrat.

Osim toga, već u tako davnom dobu, Hipokrat je pisao tekstove o načinima zarastanja rana, međusobnoj povezanosti organa, načinima dijagnostikovanja patoloških stanja, pa čak i o tome kako se bolesti mogu sprečiti dovoljnom količinom sna, zdravom ishranom i vežbanjem. Ove činjenice su i dan danas apsolutno potvrđene.

5. Sigmund Frojd (1856. – 1939.)

Sigmund Frojd je bio austrijski lekar specijalizovan za neurologiju i smatran je ne samo ocem psihoanalize, već i jednom od najrelevantnijih intelektualnih ličnosti XX veka. Zauvek je promenio svet psihologije i psihijatrije otkrivši svetu da je nesvesno imalo veoma važnu ulogu u razvoju naše ličnosti, pa čak i razvoju patologija.

Frojd je tvrdio da potisnute misli, traume, želje i sećanja često prelaze iz svesnog u nesvesno, gde negativno utiču na naše ponašanje. U tom smislu, psihoanaliza je metod kojim se ovih misli vraćaju u svest i na taj način je moguće pristupiti rešavanju mentalnih problema od kojih osoba može da pati.

6. Luj Paster (1822. – 1895.)

Luj Paster je bio francuski hemičar i bakteriolog kojeg, iako nije lekar, moramo uvrstiti na ovu listu, jer su njegova otkrića u velikoj meri uticala na svet medicine. Njegov glavni doprinos bila je teorija zaraznih bolesti, koja zastupa činjenicu da su bakterije, gljive i virusi odgovorni za razvoj mnogih patoloških stanja.

Ovo danas može da izgleda prilično očigledno, ali je u to vreme predstavljalo veoma važnu revoluciju koja je dovela ne samo do razvoja vakcina i otkrića antibiotika, već i do svesti o važnosti higijene i sterilizacije hirurških instrumenata.

7. Elizabet Blekvel (1821. – 1910.)

Elizabet Blekvel je ikona feminizma, jer je bila prva žena koja je diplomirala medicinu, nešto što se dogodilo u Sjedinjenim Državama 1849. godine. Pored njenog doprinosa samoj medicini, što je bilo relevantno, ona je uvrštena na ovu listu posebno zbog podsticanja drugih žena da slede njen put. Bez sumnje, jedna od najvažnijih ličnosti u medicini.

8. Merit-Ptah (približno 2700. p.n.e.)

Merit-Ptah je bila doktorka koja je zaslužila poziciju na ovoj listi ne samo zato što je bila jedna od prvih zabeleženih ličnosti u istoriji medicine, već i zato što je služila kao lekar na dvoru faraona starog Egipta. Mnogo toga je nepoznato o njoj, ali se zna da se, pored uloge faraonovog ličnog lekara, posvetila i učenju.

9. Metrodora (otprilike 300. p.n.e.)

Metrodora je bila doktorka koja je, iako se ne zna tačno kada je živela, jedna od najvažnijih ličnosti u svetu medicine. A to je da ovoj ženi, koja je živela u staroj Grčkoj, dugujemo prvu medicinsku raspravu koju je napisala žena (o čemu imamo svedočanstvo), knjigu koja govori o tome šta bi ginekologija bila danas.

10. Galen (130. – 210. n.e.)

Galen iz Pergama je bio grčki lekar i filozof odgovoran za otkrića koja će postaviti temelje medicine i anatomije čoveka. Ne samo da je stvorio naučnu metodu za postizanje medicinskih otkrića (kroz eksperimentisanje sa životinjskim modelima), već je otkrio da arterije imaju funkciju transporta krvi i ishrane tkiva, da se urin stvara u bubrezima i čak je identifikovao neke od kranijalni nerava (nervi koji polaze iz mozga i uključeni su za čulnu percepciju, kontrolu mišića lica i rad različitih žlezda, kao što su suzne i pljuvačne žlezde).

Redakcija sajta