Moja Medicina

Nauka i zdravlje

Bagremov med

5 min read

Bagremov med je blagog ukusa i prijatnih, neutralnih aroma. Bogat je vitaminom C i svojim sastavom deluje na opuštanje organizma.

Za razliku od livadskog meda sadrži manju količinu polena, te je pogodniji za korišćenje kod osoba alergičnih na odredjene vrste polena.

Bagremov med svojim energetskim sastavom podiže opštu snagu organizma, budi vedro raspoloženje i brzo oporavlja telo posle fizičkih i umnih napora.

Bitan je za sportiste, koriste ga trudnice, a u narodnoj medicini koristi se kod stomačno – crevnih obolenja, obolenja jetre i respiratornih infekcija. Kao i svaki med i bagremov med poseduje blage antibakterijske i protivzapaljenske osobine.

Odličan je antiseptik, stoga se može koristiti u zaceljivanju sitnih povreda i posekotina. 

Uz umerenu fizičku aktivnost konzumiranje bagremovog meda topi kilograme. Med koristi masti u organizmu za oporavak umornih mišića. 

Kao i sve druge vrste meda tako i bagremov med se ne sme davati deci mladjoj od godinu dana jer u sebi može sadržati bakteriju Clostridium botulii koja je izazivač botulizma, a koja se vrlo vrlo retko može naći u medu. 

Kod dece mladje od godinu dana želudačna kiselina još nema dovoljnu jačinu kako bi razložila ovu bakteriju te se stoga savetuje davati med bebama tek sa navršenih godinu dana.

Bagremov med u narodnoj medicini se koristi jos za:

  • bolje varenje i apetit
  • kod respiratornih infekcija, hronicnog kaslja, bronhitisa i drugo
  • prevazilaženje stresnih stanja organizma
  • bolji san
  • bolji rad creva i jetre
  • jačanje imuniteta
  • kao antioksidans
  • detoksikaciju organizma
  • oporavak organizma usled iscrpljenosti

Bagremov med mogu koristiti i dijabetičari kao zamenu drugih zasladjivača medom ali uz konsultaciju sa svojim lekarom oko dnevnih količina koje smeju da koriste.

Bagremov med sadrži:

  • Vitamine ( C, A, B1, B2, B6 )
  • Minerale ( kalijum, kalcijum, magnezijum, gvoždje, fosfor, natrijum)
  • Flavanoide
  • Enzime iz tela pčela
  • Aminokiseline
  • Glukozu i fruktozu
  • Manje količine vode

Nitr/shutterstock.com

Prirodna osobina svakog meda je kristalizacija, pa je to osobina i bagremovog meda.

Kristalizacija nastaje onda kada glukoza, jedan od tri šećera u medu, počne se izdvajati u kristale, gubeći pri tom vodu.

Med posmatrano kao skup raznih vrsta šećera prestavlja prezasićen rastvor, pa je prirodan proces izdvajanje odredjene količine šećera iz meda, tj njegova kristalizacija. 

Bagremov med sadrži više voćnog nego groždjanog šećera, stoga je i period kristalizacije duži u odnosu na druge vrste meda. 

Obično počinje da kristališe posle godinu dana od vremena vrcanja a nekada taj period zna biti i duži.

Iz kristalisanog u tečno stanje se vraća zagrevanjem na temperaturi do 40 stepeni celzijusa. 

Zagrevanjem na toj temperaturi med ne gubi ništa od svojih korisnih sastojaka jer se na toj temperaturi prirodno nalazi u košnici.

Normalne dnevne količine meda su:
za odrasle: 60-100g, podeljene u 3-4 doze u toku dana;
za decu: 30-50g, 3-4 puta u toku dana.

Med i preparati sa medom koriste se tako što se što duže drže u ustima dok se ne rastope. Ili mogu da se rastope u mlakoj vodi i potom popiju. 

Potrebno je da se posebno istakne da je najgori način uzimanja meda, kao i preparata sa medom, kada se med proguta i zatim popije hladna voda.

webtribune.rs

Boja bagremovog meda varira od godine do godine a zavisi u prvom redu od pašnih prilika za vreme njegovog cvetanja i od ćudi same pčele. 

Obično se kreće od bledožućkaste do zelenkaste boje. 

Kako je bagremov med monofloralan ( od cveta jedne biljke, tj samo bagrema ), u bagremovoj paši dolazi do unošenja malih primesa drugih vrsta nektara usled orjentacije same pčele ka još nekoj odredjenoj biljci koja u tom trenutku medi. 

Kada bagrem dobro zamedi pčela uglavnom ne traži druge izvore hrane i med je svetliji, prozirniji i zelenkastiji, i obrnuto tamniji je bagremov med u nepovoljnijim pašnim godinama jer pčela tada traži u prirodi i druge izvore hrane. 

Male količine nektara sa drugih medonoša ga mogu učiniti još boljim, zdravijim i ukusnijim,

Bagremova paša počinje krajem aprila ili početkom maja i cvetanje traje oko 2 nedelje. Period cvetanja bagrema karakterističan je po prijatnom mirisu koji se širi svuda oko stabala. 

Nažalost česte su godine u kojima bagrem ne zamedi .

Razlog tome su klimatske promene i nagle izmene toplog – hladnog vremena kao i pojave kišnog vremena u periodu cvetanja. 

Na medenje bagrema dosta utiču vremenske prilike. Osim što je potrebno relativno toplo proleće kako mu pupoljci ne bi izmrzli, potrebno je da za vreme njegovog medenja vlada lepo i toplo vreme. 

Izlučivanje nektara pogoduju tople noći s dosta jutarnje rose, a dani treba da budu umereno topli i bez vetra. Optimalna je temperatura za lučenje nektara između 20 i 25° C pri relativnoj vlažnosti od 70 do 90 posto.

Medenju škodi magla, manje mu škode hladniji vjetrovi, dok topliji i suvi vetrovi sprže cvet, pa medenje može naglo prestati. 

Nedostatak površinske kapilarne vode u zemljištu je još jedan uzrok smanjenog prinosa baremovog meda. 

Kada nema dovoljno vode u zemljištu, bagrem umesto da medi se okreće drukčijoj strategiji. Njegovi cvetovi ispustaju jači miris kojim privlače druge oprašivače koji su manje zahtevni po pitanju nektara od pčela. 

Svi ti činioci utiču na to da bagrem zbog nestabilnih vremenskih prilika prouzrokovanih klimatskim promenama češće podbaci nego ranijih godina.

Izvor: pcelinjacistankovic.com / Foto: bbc.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Možda ste propustili

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.
Skip to toolbar