Akutni radijacioni sindrom
2 min čitanja
Foto: hdqwalls
Akutni radijacioni sindrom je posledica delovanja jonizujućeg zračenja na organizam. Danas se uglavnom retko dešava, ali je u istoriji čovečanstva bio znatno prisutniji.
Akutni radijacioni sindrom se manifestuje različitom simptomatologijom, koje često nisu patognomične za ovaj poremećaj. Stepen oštećenja tkiva ili organizma zavisi od količine primljenog ozračenja, kao i vremenskom periodu tokom kojeg je telo bilo izloženo radijaciji. Bitno je napomenuti da nisu sva tkiva podjednako osetljiva na zračenje. Na primer, digestivni trakt, koštana srž i gonade su najosetljivij, dok je hrskavičavo tkivo najotpornije na radijaciju.
Simptomi koji se javljaju mogu da se svrstaju u nekoliko stadijuma. Prvi, inicijalni stadijum nastaje nekoliko sati od ozračenja i traje do tri dana. Manifestuje se mučninom, povraćanjem, malaksalošću, pa čak i povišena telesna temperatura, krvave dijareje. Zatim sledi latentni period i obrnuto srazmeran je dozi zračenja. Na primer, ako je zračenje bilo slabijeg intenziteta, latentni period će trajati duže. Ako je ozračenje bilo ekstremno veliko, ovaj stadijum može i da izostane, a inicijalni period se direktno nastavlja na sledeću fazu. Ta faza je manifestni stadijum. Karakteriše se mučninom i povraćanjem, zbog oštećenja sluznice creva. Zatim prisutna je povišena telesna temperatura. Javljaju se hematološke promene, anemija, trombocitopenija, leukopenija. Sve to dodatno utiče na nastanak infekcija i teška krvarenja. Prisutne su i nekrotične promene. U najtežim slučajevim nastaje i simptomatologija od strane centralnog nervnog sistema.
Da li je moguć oporavak od akutnog radijacionog sindroma?
Načelno da, oporavak je moguć. Ukoliko pacijent preživi 30 dana, smatra se da postoje dobre šanse za preživljavanje. Ipak, oporavak se procenjuje na sledećih 12 meseci. To je period rekonvalescencije.
Međutim, da li je prognoza zaista tako dobra? Čak i da obolela osoba preživi akutne posledice zračenja, u dugoročnom periodu je moguć razvoj drugih oboljenja zbog oštećenja genetskog materijala ćelija pojedinih tkiva. To uključuje razvoj maligne neoplazije, a kod potomaka obolelog takođe razvoj pojedinih bolesti.
