Koronarna insuficijencija – Angina pektoris

Koronarna insuficijencija predstavlja disbalans između potreba miokarda za kiseonikom i mogućnosti koronarnih krvnih sudova da dopreme tu količinu krvi i kiseonika miokardu.

Kod koronarne insuficijencije usled nedostatka prispele krvi pati sam miokard, dok kod srčane insucijncije pate i drugi organi. Najčešći uzrok insuficijencije koronarnih arterija su organske promene u vidu aterosklerotskih plakova. Faktori poput hipertenzije, hiperlipidemije, gojaznosti, stresa, pišenja i smanjene fizičke aktivnosti doprinose razvoju ateroskleroze. Pacijenti koji imaju hipertenziju i pritom su pušači, imaju čak četiri puta veći rizik za razvoj atersklerotskih promena.

Razvoj ateroskleroze je postepen, pa dilatacija koronarnih arterija u stanjima povećanih potreba miokarda obezbeđuje dovoljnu količinu kiseonika i hranljivih materija. Kada je okluzija značajno uznapredovala i kada je lumen arterija značajno sužen, nastaju simptomi koronarne insuficijencije. Zbog rigidnosti krvih sudova, oni više nisu u mogućnosti da se dilatiraju te se javlja ishemija miokarda. Energija nastaje pod anaerobnim uslovima pri čemu se pojačano stvara mlečna kiselina koja nadražuje aferentna vlakna simpatičkog nervnog sistema, što se manifestuje kao bol. Upravo ovaj tok zbivanja je ključan za postavljanje sumnje na koronarnu insificijenciju, odnosno anginu pektoris.

Koronarna insuficijencija i klasifikacija

Postoji nekoliko kliničkih manifestacija koronarne insuficijencije. Prvi stepen podrazumeva prisustvo stabilnog aterosklerotskog plaka koji ima debelu fibroznu kapu i retko ruptuira, te se ovaj stadijum zove stabilna angina pektoris. Bol se javlja iza grudne kosti, može da se širi u levo rame, levu nadlakticu i donju vilicu. Provosirajući faktori su stresna stanja koja aktiviraju simpatikus, ali i izlaganje hladnoći ili toploti. Bol prolazi na sublingvalnu primenu nitroglicerina posle nekoliko minuta.

Drugi stepen se karakteriše nestabilnim aterosklerotskim plakom koji ima tanku fibroznu kapu i lako može da ruptuira. U osnovi je nestabilne angine pektoris, a bol se javlja nenadano, čak i noću. Napad traje duže nego u prethodnom slučaju, a za dejstvo nitroglicerina je takođe potrebno duže vreme. Napredovanjem bolesti, napadi traju sve duže.

Treći stepen podrazumeva okluziju koronarne arterije usled prisustva tromba koji je nastao prodorom krvi u aterosklerotski plak nakon njegove rupture kao posledica prodora krvi u njegovu unutrašnjost. Reč je o akutnom infarktu miokarda. Pacijenti imaju bol koji opisuju kao probadajući ili žareći, koji se širi u svim pravcima. Zbog aktivacije simpatikusa uplašeni su, koža je hladna i vlažna usled periferne vazokonstrikcije i pojačane perspiracije.

Vazospactična angina pektoris

Vazospastična angina pektoris je poseban termin koji se zove još i Prenzmetalova angina. U osnovi patologije javlja se vazokonstrikcija koju ne prate aterokslerotske promene u zidu koronarnih arterija. Često se može videti i kod zdravih mladih ljudi.

Redakcija sajta