Ateroskleroza

3 min read

Ateroskleroza spada u spore progresivne bolesti srednjeg i starijeg životnog doba.

Promenama su zahvaćene velike i srednje velike arterije poput aorte, koronarnih i karotidnih arterija, poplitealnih, arterija baze mozga… Karakteristična morfološka promena je fokalno pločasto zadebljanje intime koje se zove aterom ili plak.  Za nastanak bolesti značajni su faktori rizika u koje spadaju hipertenzija, gojaznost, pušenje, stres, dijabetes, hiperlipidemije. Svi oni dovešće do oštećenja endotelnih ćelija arterija, zbog čega one bivaju propusne za lipide plazme koji će dovesti do adherencije monocita i trombocita na endotel.

Foto: adiva.hr, okheart.com, mutritionmyths.com

U sloj intime ulaze monociti i zatim fagocituju lipid i na taj način nastaju makrofagi penušave citoplazme. Oslobođeni faktori rasta iz monocita i trombocita delovaće na glatke mišićne ćelije arterija i njihovu migraciju iz medije u intimu pri čemu one gube kontraktilnu funkciju i počinju da liče ekstracelularni matriks, naročito kolagen. Ovim putem se formira fibrolipidna ploča, odnosno plak. Histološki se u centralnom delu ateroma opisuju pukotinasti prostori od ispražnjenih kristala holesterola i makrofagi penušave (saćaste) citoplazme, dok fibrozni pokrov na površini plaka, ka lumenu krvnog suda, čine proliferisane glatkomišićne ćelije i matriks kolagena.

Podela aterosklerotskih plakova

Prema odnosu fibrozne i lipidne komponente, plakovi se međusobno razlikuju, od  fibroznih do pretežno lipidnih, sa raznim varijacijama između njih. Fibrozni plakovi imaju čvrsu fibroznu kapu i retko pucaju i označavaju se kao nekomplikovani, dok plakovi sa pretežno lipidnom komponentom lako pucaju, imaju tanak fibrozni pokrov. Uglavnom na mestu prodora se nadovezuje prodor krvi u plak pri čemu se formira tromb. Ovakvi plakovi sa trombozom, odnosno rupturom se označavaju kao komplikovani.

Ateroskleroza
Foto: adiva.hr, okheart.com, mutritionmyths.com

Opisane promene koje mogu da budu pojedinačne ili slivene obično se javljaju na račvama arterija ili mestima bočnih grananja i pri tom dovode do smanjenja lumena određenog krvnog suda. Razlikuju se koncentrična i ekscentrična stenoza u zavisnosti od položaja plaka, dok se prema brzini razvoja ateroskleroze, ona može podeliti na fiksiranu i dinamičku. Fiksiranu stenozu karakteriše uglavnom spor razvoj aterosklerotskih plakova koji su stabilni i vrlo su značajni za koronarnu cirkulaciju. Oni postepenim procesom dovode du hronične ishemije tkiva koje ishranjuju.

S druge strane, dinamičku stenozu karakteriše brza izmena lumena arterija na dva načina: spazmom medije naspram ekscentrično postavljenog plaka ili nastankom tromba na ruptuiranom plaku (muralni tromb). Muralni tromb brzo raste i može da popuni lumen arterije, pri čemu nastaje opturativni tromb, što rezultira prekidom arterijskog krvotoka i mogućim nastankom infarkta nekog organa. Aterosklerotski plakovi mogu da “rastu” i prema spolja i na taj način dovedu do nastanka aneurizmi, bez obzira na veličinu arterija.

Foto: adiva.hr, okheart.com, mutritionmyths.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.
Скочи на траку са алаткама