Anafilaktički šok

Šta je anafilaktički šok? To je alergijska reakcija I tipa koja se javlja na alergen koji po svojoj prirodi nije štetan za organizam.

Opisuju se četiri tipa reakcija preosetljivosti. Prva tri tipa pripadaju reakcijama rane preosetljivosti i posredovane su reakcijama humoralnog imuniteta, odnosno antitelima. Četvrti tip je reakcija kasne preosetljivosti i u osnovi je opisana aktivnost celularnog imuniteta, zapravo T-limfocita.

Anafilaktički šok je alergijske etiologije i spada u reakciju preosetljivosti I tipa. Pre svega, tokom prvog kontakta antigena i organizma dolazi do senzibilizacije, odnosno do produkcije homocitotropnih IgE antitela, reagina. Oni se svojim Fc fragmentom vezuju za površinu bazofila i mastocita. Tek posle drugog kontakta istog antigena u šoknoj dozi sa organizmom, posle minimum 10 dana od senzibilizacije, nastaje anafilaktička reakcija (šok). Strani antigen se vezuje za slobodni Fab fragment IgE antitela i tako dovodi do degranulacije bazofila i mastocita za čiju površinu je vezan. Potrebno je da antigen premosti bar dve (ili više) reakcija sa IgE antitelima.

Tokom degranulacije astocita i bazofila oslobađaju se medijatori inflamacije. Oni mogu da se podele u dva tipa:

• Tip I čine histamin, serotonin, spororeagujuća supstanca i bradikinin
• Tip II čine acetilholin, holin, hemiholin, eozinofilni hemotaktički faktor i faktor aktivacije trombocita

Simptomi koji nastaju posledica su vazodilatacije, kontrakcija glatke muskulature, transudacije tečnosti iz kapilara u intersticijum i nastanka edema. Javlja se brinhokonstrikcija i napad dispnee, hipotenzija zbog masovne vazodilatacije, tahikardija, bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje, dijareja, pad minutnog volumena srca. Edem glotisa posebno može da bude opasan.

U terapiji neizbežno mesto zauzimaju adrenalin, antihistaminici, kortikosteroidi, kalcijum i kiseonik.