Da li kafa utiče na rad creva?

Kafa je jedno od najčešće konzumiranih pića na svetu. Sadrži više od 1500 aktivnih sastojaka, kao što su kofein, minerali, fenolni polimeri, polisaharidi i hlorogenska kiselina.

Nekoliko studija je tvrdilo da konzumacija kafe pomaže u poboljšanju pražnjenja creva. Kao postoperativna nega za konstipaciju, pokazalo se da uzimanje kafe značajno smanjuje vreme do prvog pražnjenja creva, prvog nadimanja i solidne tolerancije na ishranu.

Takođe se pokazalo da manooligosaharidi ekstrahovani iz istrošenog taloga kafe mogu stimulisati rast korisnih crevnih bakterija i povećati proizvodnju masnih kiselina sa kratkim lancima. Međutim, istrošeni talog kafe takođe sadrži 5-(hidroksimetil) furfural, furfural i polifenole, koji mogu inhibirati korisne mikroorganizme u crevima i sprečiti blagotvorno dejstvo manoligosaharida.

Kafa u nedavnim istraživanjima

Nedavno istraživanje na pacovima pokazalo je da konzumacija kafe tokom tri dana izaziva povećanje brzine kontrakcije glatkih mišića u tankom crevu i debelom crevu. Štaviše, unos kafe potiskuje rast bakterija i drugih mikroorganizama u fekalnoj materiji na dozno zavistan način. Međutim, potrebne su dalje studije da bi se procenilo da li su promene u sadržaju bakterija u fekalnoj masi povoljne za korisne ili štetne bakterije.

Najzanimljivije je da je studija otkrila da su uočeni efekti obične kafe na funkciju creva i crevnu mikrobiotu slični efektima izazvanim konzumacijom kafe bez kofeina. Ovo ukazuje na to da kofein nije uzročni sastojak kafe koji je odgovoran za gore navedene prednosti.

Za razliku od studija koje tvrde da kafa ima koristi za creva, postoje dokazi koji ukazuju da konzumacija kafe ne poboljšava izmenjeni profil gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija kod miševa sa metaboličkim sindromom. Međutim, pokazalo se da unos kafe smanjuje rizik od nekoliko metaboličkih poremećaja.

Štaviše, pokazalo se da dva glavna sastojka kafe, kofein i hlorogenska kiselina, poništavaju patologiju jetre kod gojaznih miševa sa dijabetesom bez promene statusa gojaznosti.

Iako unos kafe ne uspeva da popravi disbiozu creva, studija je otkrila da unos kafe tokom 16 nedelja značajno menja procenat određenih bakterija, uključujući Blautiu, Coprococcus i Prevotellu.

Pored toga, pokazalo se da i kofein i hlorogenska kiselina delimično obnavljaju nivo masnih kiselina sa kratkim lancima u plazmi. Ovi efekti sastojaka kafe mogu se pripisati poboljšanoom radu oštećene jetre kod miševa sa metaboličkim sindromom.