Dijabetes melitus – opšte karakteristike

Dijabetes melitus je najčešći ishod oboljenja endokrinog pankreasa, odnosno beta ćelija Langerhansovih ostrvaca.

Zbog potpunog ili relativnog nedostatka insulina povećava se koncentracija glukoze u krvi, nastaje hiperglikemija. Kada hiperglikemija pređe bubrežni prag za glukozu, a to je 10,0 mmol/l, glukoza se pojavljuje u urinu i nastaje glikozurija. Međutim ne treba zaboraviti da je glukoza osmotski aktivna supstanca, što znači da za sobom povlači vodu, pa nastaje poliurija. Na taj način nastaje hipertona dehidracija koja dovodi do aktivacije receptora u centralnom nervnom sistemu i intenzivnog osećaja žeđi, usled čega osoba pije velike količine vide – polidipsija.

S druge strane, kada je metabolizam u pitanju, govorimo upravo o dotičnoj hiperglikemiji i njenim posledicama u tom pogledu. Ćelije praktično gladuju kupajući se u moru glukoze, jer nedovoljna količina insulina ne dozvoljava moleklima glukoze da uđu u ćelije. Zbog toga nema ni glikolize, kao ni dovoljno generisane količine energije. Usled toga nastaje lipoliza masnog tkiva i beta-oksidacija masnih kiselina kako bi se dobio aceil-CoA koji bi dao energiju. Ipak, nedostatak glikolitičkih procesa onemogućiće sintezu oksalosirćetne kiseline koja bi sa acetil-CoA obrazovala limunsku kiselinu. Kao rezultat toga, Krebsov ciklus se gasi.

Stvorena ketonska tela prelaze iz hepatocita u krv i nastaje ketonemija, a kada se jave u urinu – ketonurija

Zbog svega navedenog, osoba gubi rezerve masnog tkiva i postaje mršava uz stalan osećaj gladi, uzima velike količine hrane i nastaje polifagija. Nagomilani acetil-CoA ulazi u proces ketogeneze pri čemu nastaju ketonska tela: acotoacetat, aceton i beta-hidroksibuterna kiselina. Stvorena ketonska tela prelaze iz hepatocita u krv i nastaje ketonemija, a kada se jave u urinu – ketonurija. Sve ovo vodi metaboličkoj acidozi koju karakteriše umor, malaksalost, stupor i konačno gubitak svesti – ketoacidozna koma.