Dijagnostika Helicobacter pylori

U drugoj polovini dvadesetog veka otkrivena je bakterija Helicobacter pylori. To otkriće predstavlja prekretnicu kada su pojedine bolesti želuca u pitanju, a ni želudačna sredina više se ne smatra sterilnom. Reč je o spiralnoj bakteriji koja na svojoj površini poseduje flagele. Takođe poseduje i enzim ureazu koji razlaže ureu na ugljen-dioksid i amonijak, te na taj način bakterija obezbeđuje sebi uslove za preživljavanje.

Dijagnostika Helicobacter pylori sprovodi se invazivnim i neinvazivnim testovima. Invazivni testovi podrazumevaju gastroskopiju i uzimanje bioptata sluznice želuca za dalju analizu. Međutim neinvazivne metode su mnogo komfornije po pacijenta i potisnule su invazivne metode iz upotrebe.

Od neinvazivnih metoda sprovode se aktivni testovi koji dokazuju aktuelnu infekciju spomenutom bakterijom, i pasivni testovi za dokazivanje nekada postojale infekcije.

Pasivni testovi

U ovu grupu testova spadaju Elisa, Western blot… Zasniva se na detekciji imunoglobulina IgA, IgM i IgG klase. IgM antitela se prva javljaju i prisutna su od 3. do 8. nedelje infekcije. S druge strane, IgA i IgG antitela su prisutna tek od 8. ili 9. nedelje, s tim što IgA vrlo brzo iščezavaju i više se ne mogu detektovati u krvi. IgG antitela su prisutna i dugo vremena nakon završene infekcije, tako da ne možemo biti sigurni da li pozitivna antitela predstavljaju hroničnu infekciju ili njihovo prisustvo kao „sećanje“ na nekada postajalu infekciju. To je i glavni nedostatak ovih testova.

Aktivni testovi

Kao što smo rekli, koriste se za dokazivanje trenutne, aktuelne infekcije. U tom cilju se sprovodi izdisajni test sa obečeženom ureom. Zasniva se na probnom obroku koji poseduje obeleženu ureu, pa ukoliko postoji infekcija dotičnom bakterijom, ona enzimom ureazom razlaže molekul uree na amonijak i ugljen-dioksid. Ugljen-dioksid prelazi u krv i može se dokazati u izdahnutom vazduhu. Ovaj test je vrlo specifičan i koristan, ali je ograničavajući faktor visoka cena. U opticaju je i fekalni antigen test koji je naročito pogodan za pacijente pedijatrijskog uzrasta. Zasniva se na detekciji antitela u stolici.

Načelno, dijagnostika Helicobacter pylori se zasniva na kombinaciji bar dva testa upravo zbog njihovih nedostataka, a uz pozitivne rezultate treba uzeti u obzir i kliničku sliku pacijenta.