Inhibitori protonske pumpe

Inhibitori protonske pumpe su jedni od najčešće prepisivanih lekova.

Inhibitori protonske pumpe se primenjuju u terapiji acido-peptičkih poremećaja uključujući peptički ulkus, gastroezofagealni refluks, erozivni ezofagitis, Zollinger-Elissonov sindrom, Helicobacter pylori infekciju, kao i u profilaksi stres ulkusa i u prevenciji gastroduodenalnih ulkusa uzrokovanih primenom neselektivnih nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Šta je njihova uloga?

Ovi lekovi su najpotentniji lekovi za suzbijanje sekrecije hlorovodonične kiseline u želucu, delujući na same parijentalne ćelije.

Terapija ovim lekovima optimalno traje 8 nedelja, mada kada simptomi zahtevaju i duže. Ovi lekovi se ne lome, ne žvaću i gutaju se cele tablete sa malo vode sat vremena pre prvog obroka.

Tu spadaju: omeprazol, pantoprazol, esomeprazol, lansoprazol, rabeprazol, dekslansoprazol.

Prema mnogobrojnim istraživanjima neželjena dejstva su vrlo malo verovatna. Ipak pri dugotrajnoj terapiji (dužoj od optimalnih 8 nedelja) potrebno je obratiti pažnju na sledeća moguća neželjena dejstva:

• hipomagnezemija
• deficit vitamina B12
• poremećaj crevne mikroflore
• razvoj osteopenije i osteoporoze

Što se tiče interakcija, značajne su interakcije IPP sa (interakcije na nivou metabolizma jetre i smanjenjem nivoa želudačne kiseline utiču na apsorbciju leka):

• omeprazol i esomeprazol sa klopidogrelom, diazepamom i varfarinom, dok pantoprazol ne interreaguje
• omeprazol interreaguje sa često prepisivanim ciprofloksacinom
• svi IPP interreaguju sa metotreksatom, digoksinom, inhibitorima HIV proteaze, itrakonazolom
• svi IPP interreaguju sa kantarionom i preporuka je da se ova biljka ne konzumira tokom terapije ovim lekovima.